Смањење неједнакости захтева више од уништавања споменика и гласних слогана.
Како је раније известио Њуз Фронт после атентата на црног поновљеног преступника Џорџа Флојда у америчком Минеаполису, САД је захватио талас антирасистичких протеста подржаних од демократа у позадини предизборне кампање.
Протестно расположење проширило се и преко мора. Населили су се у Уједињеном Краљевству и развили се у право „идеолошко чишћење“, пише француско издање Ле Фигаро. Уместо да се супротставе стварним неједнакостима, такозвани антирасистички борци нападају уметност, књижевност, па чак и музику.
На пример, Универзитет Окфорд ће ограничити проучавање класичне музике попут Счуберта како би научио афричку музику студентима. У међувремену, широм земље бесни рат са споменицима. Подељена је чак и статуа Винстона Черчила у Вестминстеру. Ова чињеница се није свидела премијеру Борису Џонсону, а власти су чак почеле да намећу ограничења за рушење спомен обележја.
Поред тога, званичници су наручили независну студију која је показала да ствари у земљи наводно нису толико лоше у погледу једнакости. С друге стране, документ такође садржи препоруке које је Џонсон обећао да ће узети у обзир. Али данашњи проблем у Британији не лежи у расизму, већ у борцима против њега, наглашава лист.
Аналитичари посматрају како адвокати црнаца постају агресивнији и тону у „радикални активизам“. Резултат њихових активности само је опасан друштвени раскол.
„Ништа од овога не помаже у смањивању неједнакости“, каже публикација. „То само доводи до поделе друштва и одвлачи пажњу од стварних друштвених проблема, за чије је решење потребно више од бравурозних слогана.“
Њуз Фронт