Индустрија страха: Kако су британске власти циљано изазивале панику међу грађанима због короне

Стручњаци сматрају како би дуготрајно “затварање” због пандемије коронавируса у Великој Британији могло довести до трајних посљедица на ментално здравље становника. Дејли Телеграф објавио је опсежну анализу понашања владе премијера Бориса Џонсона коју више психолога назива “стратегијама манипулације које би му се могле обити о главу”.

Премијера и његове знанствене савјетнике Chrisa Whittya i Sir Patricka Vallancea оптужују за ширење страха међу људима.

Много је пропуста у начину на који се Уједињено Kраљевство обрачунало с пандемијом, но недвојбено је како се цијело вријеме ширио страх и доносиле су се мјере према којима је читава нација била затворена током великог дијела прошле године.

Свакодневна објава бројки заражених, хоспитализираних и умрлих изазивала је велики страх међу популацијом и много већу “послушност” грађана него што су британски дужносници очекивали. Но, упозоравају психолози, страх није нешто што се може само тако укључити или искључити.

Kршење етике

Велика Британија припрема се за повратак у “нормалу” тијеком јуна, када би требала престати већина мјера које су сада на снази, но питање је колико ће се људи уистину вратити на своја радна мјеста те које ће све бити посљедице тога на економију и тјелесно те ментално здравље грађана.

Још једно велико питање је је ли застрашивање становника у тој мјери било из поштених намјера, како би се сузбила пандемија, или намјерно, а десеци психолоза оптужују премијера Јохнсона да је све то дио прикривене стратегије психолошке манипулације како би се контролирало понашање грађана. Сматрају да је влада својим поступцима у циљу сузбијања заразе становништво ставила у стање анксиозности. Тврде како повећане разине страха могу довести до бројних смрти јер ће људи који болују од других болести избјегавати одлазак у болницу.

Због тога ће према својим организацијама послати службени захтјев да се одговори на питање је ли таквим поступцима дошло до кршења етике од стране владајућих структура. Влада, пак, одбацује све те оптужбе тврдећи да су они само предочили јавности све чињенице о ковиду и рекли грађанима што требају учинити како би били сигурни.

Но, један од кључних доказа који цитирају заговорници тезе о прекомјерном застрашивању грађана је документ који је прије годину дана припремио Знанствени савјет за хитне ситуације (САГЕ), у сурадњи са Знанственом пандемијском групом за понашање у инфлуенци (СПИ-Б). Документ је састављен 22. ожујка 2020., а у њему стоји како се људи “премало боје вируса” те их је потребно додатно уплашити.

„Значајан број грађана и даље се не осјећа особно угроженима. Могуће је да су охрабрени ниском разином смртности у њиховој демографској скупини, иако би се те бројке могле повећавати. Разина перцепције пријетње за здравље мора бити повећана међу таквим особама, кориштењем тешких и емотивних порука јавности. Потребно је људе увјерити да пријетња постоји и да се одређеним понашањем могу заштитити – пише у документу.

У истом се уратку наводи 14 опција како то провести, међу којима је и “употреба медија како би се повећала свијест о пријетњи”, но наводи се и како та тактика, иако има велику учинковитост, може имати и негативне ефекте. Након што је све објављено, поједини припадници САГЕ-а рекли су да им је неугодно због онога што су савјетовали.

„Становници Велике Британије подвргнути су неконтролираном психолошком експерименту, а да уопће нису знали што се догађа. Све се то радило како би се понашање грађана усмјерило према ономе што су политичке елите зажељеле, умјесто да се размишљало што је етички исправно – казао је неименовани стручњак из САГЕ-а. Рекао је како САГЕ није могао евалуирати извјешћа СПИ-Б јер напросто нема довољно знанственика који би могли радити на тому.

Kада би нетко из СПИ-Б-а рекао да морамо застрашивати људе, није се постављало много питања унутар организације, долазила су углавном извана – казао је.

Умировљени клинички психолог Гарy Сидлеј ситуацију описује као “малу индустрију пандемијског менаџмента” која избјегава сваки глас народа.

Покоравање грађана

„Унутар моје струке све је већа забринутост да се осјећаји страха и срама користе као начини промјене понашања људи – каже за Дејли Телеграф.

Уз још 46 колега написао је писмо Британском психолошком друштву (БПС) у којем се упозорава на активности психолога које запошљава држава, а који имају задатак својим поступцима повећати разину послушности грађана на рестрикције везане уз пандемију.

„Наше је мишљење да је употреба прикривених психолошких стратегија, које се проводе без знања јавности, намијењена како би се грађане приморало да се покоре, велики етички проблем – стоји у писму.

Одбор за етику БПС-а требао би разматрати ово питање 21. липња, а Телеграпх примјећује како је знаковито да је то истог дана када би британски “лоцкдоwн” требао завршити. Њихов гласноговорник казао је листу како из јавно доступних информација није могуће закључити да је дошло до “интензивног психолошког напада британске владе у организацији САГЕ-а који би за циљ имао покорити људе владиним политикама”, но потврдио је да ће се о том питању расправљати.

Чланица програма СПИ-Б, равнатељица Центра за бихевиористичке промјене на Свеучилишту у Лондону Сузан Мајкн, новинарима је пак открила како је тактика “увјеравања” била једна од десет опција унутар документа, како би се створила атмосфера у којој се сви морају држати социјалне дистанце, те да је у склопу те методе “људима морало бити објашњено како постоји ризик за њихово здравље те да морају подузети активности како би се заштитили”.

Цитирани документ није једини доказ који стручњаци износе како би поткријепили тврдњу о “прикривеном психолошком насиљу”. Наводе како власти говоре о броју умрлих, али их не успоређују са уобичајеном стопом смртности тијеком године, а замјерају и што се износе бројке о хоспитализиранима, а не и оне о опорављенима.

Сир Патрика сматрају одговорним за ширење страха. Он је у листопаду, уочи парламентарног гласања о националном “локданун”, изнио застрашујуће предвиђање како би у другом валу могло доћи до четири тисуће смртних случајева дневно, а Wхиттy је накнадно признао да је око тисућу смртних случајева ипак много вјеројатније.

Вајт и Патрик прошлог су мјесеца наставили са својим апокалиптичним процјенама, рекавши како би у новом избоју заразе (до којег ипак није дошло), након што су школе отворене, могло умријети још 30 тисућа људи. Телеграф истиче како не само да није дошло до толиког броја смрти него се број смртних случајева смањио на мање од педесет дневно и наставља падати.

Намјеравано попуштање мјера планирано за Божић такођер је одгођено јер је, како је рекао Јохнсон, британски сој вируса повећан с великом смртности. Др. Сусан Хопкинс с института енглеског јавног здравства премијера је тада оптужила за ширење тврдњи које тада још нису имали чврсто упориште у знаности.

Опасан преседан

Лијечница је упозорила да је напросто прерано, јер нема довољно података, знати је ли тај сој смртоноснији од других. Прошлог тједна објавила је резултате како ни даље нема икаквих доказа да је Јохнсон био у праву.

Паул Долан, професор бихевиоралистичких наука на Лондонској школи економије (ЛСЕ) рекао је како је овакво понашање власти створило опасан преседан.

„Помисао да ћете повећавати разину страха код грађана диспропорционално стварној пријетњи је врло проблематична. Једном када се страх јави, не можете га само тако “искључити”. Фокусирани смо искључиво на стопу заражених и смртне случајеве, а грађани би пуно боље схватили ситуацију када би се објавили подаци о броју смрти уназад пет година – објашњава, додајући како власти недовољно комуницирају с грађанима и једино што шају је порука “страхуј и настави страховати”.

Чини се како је тактика успјела јер је послушност грађана већа но што се очекивало, рекли су новинарима извори из британске владе. Истраживање проведено у српњу открило је да готово половица испитаника сматра како је коронавирус побио око 600 тисућа људи, а готово трећина њих вјерује да је вирус усмртио од шест до десет посто становништва, што би значило готово 6.6 милијуна смртних случајева. Стварна бројка у то је вријеме била 44 тисуће умрлих.

Суговорници Телеграфа упозоравају на још могућих посљедица такве атмосфере страха.

Laura Dodsworth провела је годину дана истражујући ту тему за своју књигу. Разговарала је с бројним људима који су морали затражити стручну помоћ због страха од пандемије, од којих су неки и хтјели починити самоубојство, а многи су развили агорафобију, односно, страх од отворених простора.

„Проблем са страхом је што замагљује рационално размишљање. Грађани су престали размишљати, а више су се ослањали на владине поруке, због којих су још више страховали, па се још више ослањали на владине поруке. То је зачарани круг у којем смо заборавили анализирати стање и ризик – каже.

Забрињавајуће је и прошлогодишње извјешће Свеучилишта у Ноттингхаму које је утврдило да би страх могао довести и до повећаног броја смрти од цовида јер проблеми с менталним здрављем могу ослабити имунолошки сустав човјека.

Према извјешћу, дуготрајна негативна психолошка стања резултирај проблемима у психолошким суставима који су изравно укључени у регулацију имуносустава. Постоји оправдана забринутост да би то могло довести до посљедица за физичко здравље, па чак и слабију отпорност на коронавирус.

Потребно је заједништво

Лорд О’Донел, бивши владин секретар, вјерује како је администрација Бориса Џонсонаа погријешила у вријеме пандемије.

„Питам се јесу ли поруке које смо слали биле довољно суптилне? Бојим се да смо се толико усредоточили на вирус да смо људе отјерали у страх, до те мјере да се боје отићи у болницу када имају неки проблем. С друге стране, сваког дана слушате о смртима, броју случајева, али не говоре вам економске посљедице ове кризе. Примјерице, који су трошкови индиректних посљедица попут броја пропуштених дијагноза рака? Такођер, мрзим фразу социјална дистанца. Желимо да се људи физички дистанцирају, али желимо заједништво – казао је.

Џонсонов кабинет одбацио је све оптужбе.

“ Од почетка пандемије слиједимо савјете водећих свјетских знанственика и здравствених стручњака, подузимајући све мјере како би се зараза сузбила. Направили смо низ мјера којих се грађани придржавају како би се успорило ширење вируса, смањио притисак на болнички сустав и спасили животи. Јасни смо у намјери да ово затварање буде посљедње и поступно ћемо попуштати мјере – казали су из британске владе за Дејли Телеграф

Јутарњи.хр