Према Речнику синонима, „експерт“ је „стручњак, мајстор, зналац, професионалац, добар познавалац, виртоуз, маестро, умјетник, чудотворац…“, или, како би се то једноставним и народу разумљивим језиком рекло, неко чија се не пориче!
Када је актуелни премијер тврдоглаво одбио да слиједи уходану и у свијету познату и признату демократску праксу да је влада резултат изборног „учинка“ снага које слове као њена подршка, утјешио нас је да ће то бити надомјештено владом експерата какве Црна Гора још није имала. Мада су владе, углавном, (теоријски) „институционална моћ која произилази из воље грађана“, у пракси се, у специфичним друштвеним околностима, дешава да влада буде резултат ширег (и најширег) консензуса политичких актера и инструмент за превазилажење неке ад хок друштвене кризе. Такве владе се називају или техничким или експертским и за њихово формирање избори и нијесу предуслов. Али, упорно прелиставање теоријских уџбеника и историје организовања модерних, демократских друштава не пружа примјер да се овакве владе формирају након регуларних избора. Макар били и „историјски“. Влада стручњака (експерата), стручњака иза којих стоји и одговарајућа политичка снага и подршка – да, али влада експерата иза којих стоји искључиво мандатар и (неименовани али лако препознатљиви) спољни извори моћи, е, то је већ изум без преседана.
Актуелна, Здравкова/Дританова влада, колико год да је то њима мрско да признају, резултат је већинске и убједљиве подршке српског народа у Црној Гори. Експеримент са експертима, само крајње наивни (а међу нама Србима таквих је тушта и тма) само је покушај избјегавања те политичке истине.Под изговором „само да се Мило и ДПС не врате“, српски бирачки корпус у Црној Гори је био принуђен да прихвати и аминује такво рјешење. Мада се већ на првом кораку, потписом оног споразума, показало да се Мило и ДПС нијесу ни за јоту макли из политичког бића Црне Горе, јер је њихова тридесетогодишња политичка грађевина остала недирнута и заштићена као мечка у ловостају, српски бирачи су, ентузијазмом каквим се прати само рођено чедо, пригрлили Здравка, Дритана и Алексу. А онда је услиједило ово што није ни тамо ни овамо, а најчешће – нигдје. Политичко тумарање, игроказ какав 30. августа нико није слутио. И кад год би из крила партија чије је чланство доминантно српско стигла оправдана и конструктивна критика, баш из тих редова стизало је упозорење:пссст, да се Мило не пробуди! Као да су за његову толико чекану елиминацију из политичког живота задужен искључиво ДФ и СНП. И као да су том циљу они једино обавезани да приносе жртву. И као да се тај циљ уопште не тиче ни Дритана ни Алексе, Јелушићку је сувишно и помињати. Али, да се вратимо почетку ове приче.
Повјерење у владу експерата, макар била и мимо политичке и изборне математике, почива на оченивању да су они баш својом стручношћу изнад свих могућих политички пристрасних приговора. Нешто као врхунски хирурзи у операционој сали којих се уопште не тиче ко је на столу. Јер, рекосмо, њихова се не пориче. Али, авај. Један од Здравкових „експерата“ данас се „оклизнуо“ на сопствену, експертску, и логичну ријеч коју су му „порекли“ управо они који су га промовисали у „недодирљивог“. Министар правде, само зато што је имао на праву, правди и лигици заснован став, пао је јер се тај став није допао хору оних без става. Оних који по „свој став“ или иду код госпође Џудит или ослушкују кад ће који од амбасадора земаља – господара дићи ону ствар и запишати ову нашу територију као своју. И сад се јавља логична дилема: или министар и није неки експерт и нема појма о ономе о чему говори, или му је сасвим за џабе што је експерт кад се његова „експертиза“ не допада Здравку, Дритану, Јелушићкој, са све загракталим хором ДПС врана, оној карикатури од „комита“ и још карикатуралнијим Коњевићу, Шеховићу и Ибрахимовићу (госпођа са више презимена него мандата је ван конкуренције). А експертов став им се не допада јер се не допада госпођи Џудит, „експерту“ за сва наша питања и фактичком премијеру свих влада ево већ скоро три децније. Зато, господо експерти „поздрав на десно“ тј. у правцу резиденције на Марези.
Није на мени као лаику да браним експерта, колико год интимно дијелио његов експертски став, а посебно цијенио министрово истрајавање на њему.Чак мислим да је читав овај случај више него поучан како за Здравкове експерте тако и за нас наивне Србе. Експерти да схвате да им све њихово знање и стручност ни цвоњка не вриједе ако не иду низ длаку госпођи из амбасаде и њеним домаћим поклисарима, а нама Србима да коначно схватимо да смо – преварени. И да, ако је већ само на нама да погнемо главу и спустимо уши, да нас макар не туцају у здрав мозак како је ово влада промјена, влада која ће суморну црногорску политичку сцену разбистрити и „проведрити“ поврх Горе Црне.
И да, с обзиром да је разекспертизовани министар словио као „човјек Цркве“, баш ме живо занима шта ће рећи из тих кругова. Неформално, наравно. Или је већ и премијер преврнуо ваган који га је досад хранио подршком. И сасвим на крају, свим оним Србима који ће ме оптужити како, свјестан опасности да се врати Мило“, „рушим“ Здравкову експертску владу, објашњење: као неко ко тридесет година памти, прати и проживљава црногорску друштвену стварност, још увијек не могу да докучим неку разлику. Све док Здравко и „здравкови“, као од змијске рупе, држе далеко руке од свих полуга Милове власти, не бринем за његов повратак. Како да се врати кад нигдје није ни мрднуо?
Емило Лабудовић/ИН4С