Сједињене Државе ће присуствовати разговорима у Бечу чији је циљ поновно оживљавање иранског нуклеарног споразума, који је администрација бившег председника Доналда Трампа напустила 2018. године.
Председник Џозеф Бајден изјавио је да има намеру да врати САД споразуму, али претходно је неопходно да се пронађе начин да он укине санкције које је увео његов претходник и да се Иран врати договореним ограничењима по питању нуклеарног споразума.
Иранска влада је најавила да се неће састати са америчком лице у лице све док се санкције не укину.
Како преноси Би-Би-Си, амерички званичници који ће присуствовати разговорима у Аустрији ће седети на другом месту у односу на Иран и преостале чланове „П5+1“ групе светских сила, коју чине Кина, Француска, Немачка, Русија и Велика Британија, а званичници Европске уније ће имати улогу посредника.
„Не потцењујемо размере изазова који предстоје“, рекао је портпарол Стејт департмента Нед Прајс.
„Тек смо на почетку. Не предвиђамо да ће одмах доћи до успеха, пошто ће ови разговори, како очекујемо, бити тешки“, додао је Прајс.
Али, иранско министарство спољних послова је саопштило да је циљ састанка „разговор о путу ка укидању санкција“.
„Да ли ће састанак довести до резултата или не зависи од тога да ли ће Европљани и преостале светске силе подсетити Сједињене Државе на њихове обавезе и да ли ће Американци поступати онако како су обећали“, рекао је портпарол министарства спољних послова Саед Катибзадех.
Посредници из Европске уније се надају да ће напредак у разговорима бити остварен до маја, месец дана пре него што се у Ирану одржавају председнички избори.
Гласање би могло довести до одлагања преговора.
Многе земље сматрају да Иран жели нуклеарну енергију због тога што има намеру да направи нуклеарну бомбу, што иранске власти поричу.
Због тога су Иран и још шест земаља 2015. постигли споразум, према којем би Иран требало да обустави део нуклеарног програма да би му заузврат биле укинуте оштре казне и санкције које су нанеле велику штету његовој економији.
Нуклеарни споразум, првобитно познат под називом Заједнички свеобухватни план акције (ЈЦПОА), у пат позицији је од када је Трамп из њега повукао САД, пре готово три године.
Он је тада изјавио да је споразум заснован „на гигантској фикцији да убиствени режим жели само мировни програм нуклеарне енергије“ и поново увео економске санкције Ирану.
Техеран је на санкције одговорио тако што је престао да поштује неке од кључних обавеза из споразума, међу којима је ограничавање лимита производње обогаћеног уранијума, који може да се користи за прављење горива за нуклеарне реакторе али исто тако и за нуклеарне бомбе.
У очигледном покушају да повећа притисак на Бајдена, Иран је у јануару почео да обогаћује уранијум до нивоа чистоће од 20 одсто (споразумом је било договорено ограничење на 3,67 одсто), а наредног месеца и да производи мање количине метал уранијума који може да се употреби за прављење језгра бомбе.
Данас