„Индијанци”, два рада Ивана Мештровића у Чикагу, ускоро би могла да буду уклоњена пошто су доспела на листу споменика за које градска комисија разматра да ли вређају осећања појединих заједница.
Скулптуре хрватског уметника, познате и као „Копљаник” и „Стрелац”, нашле су се на удару због критика да „романтизовано и поједностављено приказују Индијанце”. У делу градске јавности упиру прстом на ова уметничка дела као на стереотипну представу староседелачког народа. На то из хрватског Министарства културе одговарају да ће дати све од себе да докажу да је иницијатива у Чикагу погрешна и да је Мештровић хтео да укаже на то колико су Индијанци у ствари допринели америчкој историји, пише „Еурактив”.
Мештровић је приказао нагог Индијанца на коњу у положају кад замахује копљем, односно затеже стрелу, али без самог копља, лука и стреле. Како пише „Јутарњи лист”, и из Атељеа „Мештровић” из Загреба и са Филозофског факултета у Сплиту шаљу апел Чикагу да не уклања споменик, уз објашњење да је хрватски уметник заправо величао америчке староседеоце.
Уколико скулптуре направљене у Загребу и постављене у Чикагу 1928. ипак буду склоњене, наћи ће се у све већој групи уметничких дела која се уклањају из америчких установа, као и са тамошњих улица и тргова јер се повезују са расизмом, колонијализмом, белачком супремацијом и некадашњом јужњачком конфедерацијом која се у америчком грађанском рату борила за робовласништво. У највећем броју случајева реч је о споменицима који су подигнути у част лидера некадашњих робовласничких држава на америчком југу. Градски и званичници савезних држава широм Америке убрзали су мицање спорних радова после прошлогодишњег полицијског убиства црнца Џорџа Флојда у Минеаполису. Отад су смакнута 168 симбола бивше конфедерације, од чега сто споменика. Да је тај процес почео да се убрзава после Флојдове смрти види се и по томе што су у периоду од 2015, кад су кренула прва демонтирања, до 2019. укупно уклоњена 54 споменика.
Прве акције у овом правцу везују се за период након што је бели супремациониста Дилан Руф у цркви у Чарлстону у Јужној Каролини 2015. убио деветоро Афроамериканаца. Јужна Каролина, некадашња робовласничка држава, убрзо је после масакра у Чарлстону скинула конфедералну заставу са државног парламента. „Метла” је дошла и до Капитола у Вашингтону, одакле се склањају бисте робовласничких лидера. Тако је у децембру нестала и биста генерала конфедерације јужњачких држава Роберта Лија.
Део јавности аплаудира оваквим потезима верујући да доприносе расној правди док критичари сматрају да се не може „избрисати прошлост”. Како се „обрачун” са представницима некадашњег југа у великој мери поклапао са владавином председника Доналда Трампа, питање је максимално исполитизовано, изазивајући снажна осећања на обе стране. Трамп је бранио споменике, док их је Демократска странка углавном нападала. Ствари су се отеле контроли у Шарлотсвилу у Вирџинији 2017. током митинга и контрамитинга. Бели супремационисти су стигли у овај град да спрече тамошње власти да уклони споменик генералу Лију, али су их дочекали крајњи левичари и антифашисти, па је убрзо дошло до окршаја у којима је погинула једна особа.
Шта са спорним споменицима, питање је и у другим деловима света, па је и Нови Зеланд прошле године из града Хамилтона уклонио споменик колонијалисти Џону Хамилтону, по коме је град и добио име, а који се као морнарички командант борио против домородачких Маора.
Откако је 2007. усвојила закон који признаје страдање жртава франкизма, Шпанија постепено уклања симболе фашистичке диктатуре, а већ је уклонила све споменике подигнуте у част Франсиска Франка (владао од 1939. до смрти 1975). Пре две године, изместила је Франкове посмртне остатке из маузолеја „Долина палих” у близини Мадрида. На том месту је Франков режим сахрањивао једне поред других у необележеним гробовима војнике који су се у грађанском рату борили на супротставељеним странама. Док је хунта поручивала да ће заједничка гробница допринети помирењу, породице палих републиканских бораца биле су још више повређене.
Садашња социјалистичка влада премијера Педра Санчеза обећала је да ће срушити сва обележја Франковог режима у „Долини палих”, која је протеклих деценија била светилиште екстремних десничара. На ред би требало да дођу и остали фашисти, међу њима и усташки лидери Анте Павелић и Вјекослав Макс Лубурић, за које такође постоје планови да буду ексхумирани са гробља у Мадриду, односно Валенсији и буду премештени на мање видљива места.
Јелена Стевановић/Политика