Док Америка, Индија и Кина бележе привредни раст, 72 државе безнадежно грцају у дуговима, 270 милиона људи је на ивици глади, док екстремно сиромаштво прети осмини човечанства.
Пандемија вируса корона на путу је да финансијски опасно располути свет, упозорили су у одвојеним изјавама Антонио Гутерес, генерални секретар УН, и Кристалина Георгијева, извршни директор ММФ-а, уочи пролећног заседања Међународног монетарног фонда и Светске банке, које се други пут (од 5. до 11. априла) одржава у виртуелном формату.
На први поглед, глобална привреда – годину дана по избијању пандемије – данас је на путу најбржег привредног опоравка од 1960. године. Понајвише зато што је најбогатији део света приложио 16 билиона долара да подстакне углавном домаћи привредни опоравак, изнађе вакцину и масовно пелцује сопствено становништво. Истовремено, лавовски део остатка света без домаћих извора за финансијске подстицаје у ери незабележене здравствене и привредне кризе и без могућности да јефтино позајмљује од имућнијих, изгледа да све више грца у дуговима, пада у немаштину, глад и гнев.
„Уочавамо опасна разилажења међу економијама. Док развијени свет бележи кумулативни губитак прихода по глави становника од 13 одсто, у земљама у развоју, с изузетком Кине, тај губитак износи око 22 одсто. Тек половина држава које су пре пандемије почеле да сустижу најразвијеније данас наставља тим путем. Истовремено, млади, скромно образовани и жене на удару су масовних отпуштања широм света услед короне. Док су у Америци, Индији и Кини изгледи за привредни опоравак добри, у Бразилу, Великој Британији, Русији и деловима Западне Европе нису такви. На другој страни, међу земљама у развоју, расте број кандидата за ванредну финансијску подршку са стране”, нагласила је Кристалина Георгијева.
Извршна директорка ММФ-а притом је нагласила да развијене и земље у развоју треба да пронађу „нове синергије” финансијске сарадње у овој кризи, како вирус не би наставио да кружи светом, посебно тамо где нема довољно пара за фискалне и монетарне стимулације, нити довољно набављених вакцина.
Чињеница да је само шест држава банкротирало током пандемије (Аргентина, Белиз, Еквадор, Либан, Суринам и Замбија) створила је „илузију стабилности”, оцењује Антонио Гутерес. Свет се заварава не увиђајући колико је озбиљна новонастала здравствена, али и финансијска ситуација, посебно око растућих дугова сиромашнијих држава, истиче генерални секретар УН.
Седамдесет две државе тешко ће имати одакле да врате 598 милијарди дугова који им стижу на наплату до 2025, наводи студија УН уприличена пред пролећно заседање ММФ-а и Светске банке. Притом 19 „тешко финансијски угрожених држава” на леђима данас има око 220 милијарди долара дугова, које, како сада ствари стоје, тешко да могу да врате. У међувремену, само ове године „виси” намиривање 87 милијарди долара државних дугова страним зајмодавцима. Притом, међу те 72 земље, само 49 испуњава критеријуме за одлагање наплата дужничких камата које је лане поставио Г20 и то с роком важења који је ове седмице померен до октобра. Каква финансијска судбина надаље чека преостале 23 државе са списка Г20 неизвесно је, једнако као и друге сиромашне државе које нису стигле у фокус тог Форума. Колика је спремност приватних поверилаца да државама дужницима отписују дугове, нико још не поставља као питање.
Иза замршене саге богатих глобалних поверилаца и посрнулих дужника у времену пандемије, буја истовремено драматична друштвена криза, скрећу пажњу УН. Наиме, више од 270 милиона људи широм света стигло је већ данас на ивицу глади због привредних последица короне. У случају најгорег сценарија, без изгледног глобалног краја пандемије и привредног опоравка „за све”, више од милијарду људи ће 2030. живети у екстремном сиромаштву, наводи УНДП. Међу њима, 250 милиона људи доживеће крајњу беду као директну последицу текућег менаџмента ковид кризе.
Уколико водећи глобални зајмодавци у новој спрези с Уједињеним нацијама хитно не саставе план за равномернију глобалну финансијску помоћ и дистрибуцију вакцина привредно и здравствено угроженим државама и регионима, свет би већ на јесен могао ући у „ново опасно раздобље”, процењује Марк Лоукок, заменик генералног секретара УН за хуманитарна питања.
Какве ће све улоге ММФ и Светска банка надаље преузети у глобалном растерећивању од финансијских последица пандемије сиромашнијих држава-чланица Бретон Вудс институција, биће јасније ових дана.
Тања Вујић/Политика