„Након дуго времена и много покушаја, расправа, гласања, свега и свачега коначно су ти историјски ревизионисти смењени с места администратора хрватске Википедије“, каже Хајдаровић.
Након готово 15 година пуњења хрватске Википедије садржајима који су прећуткивали, умањивали или негирали злочиначки карактер усташког покрета и његових лидера, тај популарни интернет извор окренуо је нову страницу. Почео је исправљати грешке.
Док се у ранијем тексту о усташком логору Јасеновац из 2016. године посветио велики дио простора релативизацији броја жртава и постојању поратног комунистичког логора у Јасеновцу, што нема темеља у историјским истраживањима, а да ни редак није посвећен нељудским условима живота логораша, нови текст о логору много је опсежнији и студиозније написан. Посвећује примјерену пажњу условима живота логораша и не релативизује број жртава, а приче о поратном постојању логора ни не спомиње.
Тако је и у ранијем тексту о Независној Држави Хрватској (НДХ) нпр. у одјељку “Однос према Србима” нагласак стављен на побуне Срба недуго након проглашења НДХ за које се тврди да су редом вођене од стране четника, док се усташки терор спомиње тек таксативно, а ниједан од усташких логора се уопште не спомиње, док нови текст спомиње те побуне, али тек након што цјеловито опише репресивне методе усташких власти према Србима – покоље и масовне егзекуције већ од првих дана постојања НДХ, а поготово логор Јадовно, као дио логорског система Госпић – Велебит – Паг.
Како је до сада изгледало?
“То се врло јасно видјело управо на овим великим догађајима и великим личностима, гдје су се прикривали злочиначки пориви, гдје су све лоше ствари код Анте Павелића или Макса Лубурића биле заборављене и гдје се ишло с оном идејом да Независна држава Хрватска, премда није била држава, ипак била неко остварење хрватских жеља, јер су – према том тумачењу које је на Википедији било видљиво – Срби искоришћавали и мучили Хрвате, практично их натјерали у прву Југославију, па су усташе као успјеле спасити Хрвате из те прве Југославије”, појашњава за Радио Слободна Европа (РСЕ) климу и садржај хрватске Википедије у вријеме администратора ревизиониста дугогогодишњи професор историје и аутор уџбеника, а уназад три године искључиво аутор и уредник школских уџбеника историје Миљенко Хајдаровић.
То је имало негативне посљедице за све оне којима су интернет претраживачи први, а често и једини извор инормисања, а посебно за младе школског узраста, каже наш саговорник.
“То је вјероватно представљало и бројне проблеме за учитеље историје у основној школи и наставнике у средњој школи, гдје су – када би радили неку презентацију и плакате – ученици масовно копирали податке које проналазе на Википедији, па се то на тај начин репродуковало и у школи”, каже Хајдаровић.
Дугогодишња борба
Борба је трајала годинама, али се администратори хрватске Википедије нису дали, све док се додатним напорима оних који су жељели поштену и научно утемељену Википедију није накнадно установило да је први покушај да се гласањем уклони троје десничарски оријентисаних администратора још 2013. године пропао, јер је један од њих, с надимком Кубура, имао бар 19 различитих рачуна са лажним именима с којих је гласао у корист својих истомишљеника.
Њему је због тог поступка, одлуком глобалне заједнице Википедије изгласана глобална блокада, а сви његови сараднички рачуни закључани су 28. новембра 2020.
Миљенко Хајдаровић задовољан је оваквим развојем ситуације.
“Након дуго времена и много покушаја, расправа, гласања, свега и свачега коначно су ти историјски ревизионисти смијењени с мјеста администратора хрватске Википедије и коначно су се почеле догађати промјене на тим текстовима. Ево, може се примијетити да су се почели мијењати текстови прво на тексту о концентрационом логору Јасеновац, затим на тексту о Независној Држави Хрватској и мислим да то сада иде даље према свим дијеловима који су с тиме повезани”, појашњава Хајдаровић.
Хајдаровић каже и како је већ раније, вођен нетачним текстовима на те теме у хрватској Википедији, пишући уџбеник историје за седми разред основне школе, уз појаву Француске енциклопедије, написао и мали додатни текст гдје је упозорио читатеље и ученике 13-годишњаке да се и Википедија може користити као извор у настави историје, али да је консултују са дозом опреза и уз друге изворе.
РСЕ је контактирао и неформалну групу која је објавама преко Фејсбук странице “Разоткривање срамне хр.Википедије” такође довела до почетка позитивних промјена, али они су отклонили молбу РСЕ да коментаришу актуелне помаке набоље.
Процјењивач дезинформација
Викимедија фаундејшн је у јануару расписала и конкурс за радно мјесто процјењивач дезинформација, односно особу задужену за процјењивање дезинформација за хрватску Википедију, а због дугогодишње забринутости везане за садржаје Википедије на хрватском, као и политичких мотивација њених локалних администратора који су, чини се, подложни ширењу дезинформација и заваравајућих информација.
Привремени запослени ће преко уговора бити дио правног тима Викимедија фаундејшн, односно њеног одјељења за управљање повјерењем и сигурношћу у подручју лажних информација. Посао му се састоји од читања пријава корисника, истраживања истинитости садржаја и проналажења дезинформација до стварања препорука за заштиту хрватске верзије Википедије од организованих кампања за дезинформисање.
Викимедија фаундејшн од потенцијалних кандидата тражи критичко мишљење, искуство у темама које су честе мете покушаја пласирања нетачних информација, изражене комуникационе вјештине, могућност сагледавања шире слике и емпатије и течно познавање хрватског језика.
Иако је иницијално требало да буде отворен до јуна, конкурс је у међувремену затворен, али јавност још не зна да ли је неко изабран на ту функцију и да ли је почео радити.
РСЕ је контактирао Викимедија фаундејшн с упитом зашто раније нису реаговали на упозорења о проблематичним садржајима, али до закључења овог текста одговор није услиједио, као и ни одговор на питање – да ли је изабрана особа задужена за процјењивање дезинформација на Википедији на хрватском језику и – ако јесте – о коме се ради.
Истраживање спроведено 2015. године на 1,146 ученика средњих школа показало је, између осталог, и да њих 28,6 посто мисли да је НДХ била фашистичка творевина, њих 22,9 посто не слажу се с том тврдњом, док њих чак 48,6 посто нити се слаже, нити се не слаже, што показује помутњу у главама средњошколаца за коју је била дијелом заслужна и таква хрватска Википедија.
Креатори су добровољци
Википедија је глобални интернетски пројект стварања свима доступне слободне интернетске енциклопедије. На енглеском језику покренута је 15. јануара 2001. године, већ 16. марта исте године покренута је на њемачком и каталонском, а сада постоји 310 различитих активних Википедија.
Стварају је добровољци.
Википедија на хрватском језику покренута је 16. фебруара 2003. године и до сада има преко 210.000 чланака.
Има преко 250.000 регистрованих сарадника, а тренутно је активно 718 сарадника. Почетком 2021. године била је 41. по броју чланака.
Радио Слободна Европа