9. априла те 1999. године на Велики петак почео је напад терористичке ОВК на југословенско-албанску границу. Терористи су покушали да преко Кошара уђу на територију Косова и Метохије, разбију одбрану, пресеку комуникације између јединица војске у Ђаковици и Призрену и омогуће улазак НАТО трупа.
Нису очекивали на спремност младих граничара, на спремност да живот свој положе за одбрану своје земље. Број терориста је био огроман, много већи у односу на браниоце отаџбине. Мали број али са срцем јунака, спремност као у Спартанаца, спретност као у славног претка.
Са подршком свих православних светиња, Дечана, Грачанице, Гориоча, и молитвом монаха сломили су њихову СТРЕЛУ (како им се иначе и звала акција), а сломили би и СТРЕЛЕ да је за то било потребно. Знали да су да са Кошара НЕМА НАЗАД. Иза њих су били гробови који су их подсећали да су јунаци већ пали за свету српску земљу, иза њих су њихове мајке, које се моле заједно са свештенством, иза њих су њихове сестре, браћа, очеви.
Иза њих је цела земља, која је пала на њихова леђа. 108 свећа и даље горе на Kошарама, које повезују Србију са небом и утврђују наше темеље српске државности на Косову и Метохији. Тамо на Проклетијама исцртане су крваве линије границе, те линије сваком молитвом су све јаче и видљивије.
Tамо на Кошарама још увек се чују песме голобрадих војника, које нас подсећају да нису пали узалуд, који су нам показали да ЗА ОВУ ЗЕМЉУ ВРЕДИ УМРЕТИ, дoк ми, ми морамо да докажемо да смо их достојни, да ћемо тробојку поново развити на караули, да ћемо на поново на камену стати, они су животе дали, сада зависи од нас! Живот је борба, предаја није опција!
Са Кошара високих
И данас јуначки јуриш се чује,
Ту су и остали јунаци
Са небеске Србије
И са Паштрика силног
Громови се чују
То јунаци ходају, Границу чувају.
Сви свети јунаци тамо су у строју
Чекају команду за Србију своју,
Да опет као један крену у бој
И победе опет за народ свој.
Они су светлост слободе
Која повезује земљу и небо
То су граничари сложни,
са братом и дедом.
Сваког дана за њих да палимо свеће
Пале јунаке нико никад
Заборавити неће!!!
Филип Фићовић
Магазин Видовдан