Из строго поверљивих депеша АИД-а са почетка 1996. године које су у поседу “Гласа Српске” види се да је ова служба и после завршетка рата оперативно обрађивала Орића и сматрала га одговорним за криминал, шверц, проституцију, убиства и друге злочине у Сребреници.
У депеши АИД-а упућеној тузланском сектору ове обавештајне службе од 14. јануара 1996. године говори се о гостовању Орића у програму тадашње ТВ Тузла, предвиђеном за 17. јануар те године и издају наредбе у вези са гостовањем.
У депеши се наводи да је потребно формирати ужи тим који би Орићу током његовог гостовања на наведеној телевизији преко телефона постављао питања која су саставни део депеше.
Међу питањима, наведеним у депеши у којој је Орић означен шифром “А-101”, су и зашто је омогућио одлазак из Сребренице у Аустрију Кеми Мехмедовићу осумњиченом за убиство у Сребреници током 1992. године, као и шта зна о бројним другим убиствима почињеним у заштићеној зони.
Поред тога, сугерише се да се Орићу постави питање шта је са новцем који је током септембра и октобра 1992. године Влада тзв. РБиХ упутила команди 28. дивизије Армије БиХ, као и када ће вратити 28 килограма злата отуђеног из сребреничке фабрике “14. март”.
Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић каже да депеше АИД-а показују да дешавања у Сребреници током ратног периода нису била ни близу онаква каквима их две и по деценије приказује политичко Сарајево.
„Депеше практично потврђују оно што ми годинама говоримо, а то је да Сребреница није била никаква демилитаризована зона, већ место којим је господарио Орић и у којем су почињени бројни злочини који су касније приписани Србима – истакао је Којић.
РТРС