Дијалог Београда и Приштине који се у Бриселу води већ десет година запао је у ћорсокак и биће тако све док Запад не предложи конкретно компромисно решење и док се у њега не укључи и Русија. Када нису уродили плодом напори да Србија призна једнострано проглашену сецесију јужне српске покрајине, из западних центара моћи стижу најаве да би дијалог могао да се настави у септембру у Паризу и да ће се на том састанку појавити и представник Русије.
Ове наводе је објавио „Албанијан пост”, а одмах је демантовао амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко. Оценивши информацију као измишљотину, истакао је да је Русија у дијалог укључена као стална чланица СБ УН и да је било какво решење косовског проблема могуће само под окриљем Савета безбедности.
Додао је да је Русија увек спремна да размотри укључивање у тај процес ако Београд буде имао интерес за то. Привремене институције у Приштини, изричит је руски амбасадор, морају да испуне оно што је договорено у Бриселу и све одлуке које се тичу положаја Срба на КиМ. „Наравно да дијалог може да функционише само уз неопходан притисак на Приштину, а не само на Београд, од ког траже да призна независност Косова, што нити је прихватљиво за Београд, нити може бити решење за Косово”, каже Боцан-Харченко.
Политички аналитичар Драгомир Анђелковић каже да не зна колико је реално да у септембру у Паризу буде представник Русије и за „Политику” каже да ниједно решење није могуће без Москве јер све што се договори мора да прође кроз Савет безбедности, чак и уколико би се актери пре тога договорили. „Русија јесте део структуре од које ће зависити коначан договор. Зато и мислим да је добро да и Русија и формално буде укључена у дијалог јер у том случају он може да крене неким озбиљнијим током. Ипак, сумњам да Американци хоће неко озбиљно решење тако брзо, па ће оно сачекати неке друге године”, каже Анђелковић.
Дипломата Зоран Миливојевић оцењује као спекулације најаве да ће у Паризу на састанку, који званично није потврђен, учествовати и представник Русије. За наш лист каже да се показало да ЕУ није у стању да ову ствар доведе до краја и да САД овај проблем не могу да заврше без учешћа Русије.
„Свако решење мора да прође СБ УН, где ће, уколико се постигне компромис, бити усвојена нека нова резолуција. Какав год да је договор, мора да се с тим сагласи Москва, као што је то био случај с Дејтонским споразумом и споразумима после НАТО агресије. Ако САД хоће да реше косовско питање, имајући у виду да Србији не пада на памет да мења став, онда морају да укључе Русију и да преко ње то заврше”, истиче Миливојевић.
Наводи да ће Запад морати да отвори простор тако што ће натерати Приштину да формира ЗСО и то ће бити почетна позиција, али додаје да без измештања преговора из ЕУ то не може да се реши. „Ако Запад хоће, то може да реши, али је неопходан компромис. Нико озбиљан не очекује да ће Курти или Османијева имати последњу реч. То ће одлучивати велике силе у сарадњи с Београдом”, категоричан је Миливојевић.
Ипак, да би формално дијалог могао да се настави, за Запад је било важно да за председника Косова буде изабрана Вјоса Османи па су се у ту политичку акцију укључили америчке и немачке дипломате на КиМ. Сада су се стекли услови да се, како је раније најављено, у мају настави дијалог Београда и Приштине под окриљем ЕУ. То је, између осталог, у својој честитки најавио и шеф дипломатије ЕУ Ђузеп Борељ, који је позвао Приштину да настави дијалог с Београдом. Ипак, Османијева је после инаугурације поновила оштру и радикалну политику према Србији. У свом првом говору пред посланицима рекла је да Србија мора да преузме одговорност за „све што је урадила на КиМ”. Поручила је да „правда неће бити постигнута све док српски злочинци не буду изведени пред лице правде” и да ће, како каже, „мир бити постигнут само када се Србија покаје”.
Председник Србије Александар Вучић каже да изјаве које долазе из Приштине нису охрабрујуће. Како је рекао, сада би, после свега, могао да пита многе у Србији који су за њих навијали – за шта су навијали. „За то да плаћамо ратну одштету? Да Срби морају да одговарају за ратне злочине над Албанцима, па тек када се то деси, да се разговара о решењу, а једино могуће решење је да Србија добије велико признање Косова…”, упитао је Вучић и иронично се захвалио на тој понуди коју Београд не може да прихвати, колико год била „великодушна и племенита” с њихове стране.
И председник Скупштине Србије Ивица Дачић изјавио је да дијалог Београда и Приштине не зависи од Албина Куртија и Вјосе Османи. Каже да се за премијера Косова Куртија и председницу Косова Османијеву подразумева да Србија призна Косово. „Какав је то дијалог ако они не признају Бриселски споразум”, упитао је Дачић.
Драгомир Анђелковић наводи да као што су Американци изгурали Османијеву на место председника Косова значи да ће она имати значајну улогу у дијалогу, али само ако Запад тако одлучи. Каже да ћемо сада видети колико им је стварно потребна у дијалогу, а колико им је била важна да запуши празну рупу у председништву с неким ко им је у том моменту деловао прихватљиво. Додаје да ако намеравају да од ње праве особу већег формата, онда ће је укључити у преговарачки процес, без обзира на то шта она говорила.
„Дефинитивно ни од кога на Балкану не зависи да ли ће Османијева бити део преговарачког процеса. Друго је питање у ком правцу ће дијалог да оде и да ли ће резултирати неким компромисом, али њено учешће зависи од Американаца. Мислим да много придајемо значај ономе шта албански политичари говоре. Једноставно ако Вашингтон жели компромис, њега ће бити, био на власти Курти или неко други. Уколико постоји препрека у Приштини, наћи ће начина да сломе ту препреку – албанске политичаре – и потпуно је небитно да ли је реч о Куртију или Османијевој или неком трећем”, наглашава Анђелковић.
Да ће Османијева играти епизодну улогу сматра и Зоран Миливојевић, који наводи да на Косову највећи политички утицај има Албин Курти и да је Османијева део његове преговарачке платформе. „Све је координисано с Вашингтоном и она ће бити портпарол и њено иступање ће бити у координацији с Куртијевом платформом и америчким ставом и приступом. Уколико дође до промене формата дијалога и Русија уђе у дијалог, а то значи враћање овог проблема на глобални ниво где се овај проблем заиста и може решити кроз СБ УН, онда ће Османијева моћи да буде само портпарол америчких ставова”, наводи Зоран Миливојевић.
Дејан Спаловић/Политика