Нешто попут отопљења зацртано је у руско-америчким односима – такви закључци могу се донети бар након позива Џоа Бајдена Владимиру Путину.
Амерички председник позвао је свог руског колегу да се састану на неутралној територији и разговарају о нагомиланим проблемима. О чему ће разговарати лидери две земље и шта ће Бајден питати Путина?
„Владимир Путин пита: Хеј Џо, да ли ме слушаш? Ово је наслов чланка у америчком издању Њу Јокера. Нагомилавање руских трупа на граници са Украјином, драма „Наваљни страда у затвору“, па чак и потписивање закона о председничким условима – све је то према аутору чланка, учињено како би се привукла пажња Бајдена. Русија наводно покушава да се врати у фокус америчке политике на такве начине.
Из те перспективе већина западних медија представила је најновије кораке Владимира Путина. И тако – Џо је чуо, он је звао, Џо је пристао да се састане са руским председником и разговара о стварима од заједничког интереса.
Џо није чуо, али је осетио
У ствари све је било другачије. Дакле, руски председник је био тај који је чуо америчког (конкретно Бајденово „да“ на питање да ли Путина сматра убицом), након чега је постало очигледно да Вашингтон више није спреман да поштује црвене линије у билатералним односима .
И не само на нивоу реторике већ и на нивоу стварних послова – на пример у Украјини где САД провоцирају Кијев да одмрзне сукоб у Донбасу.
И у Русији (за разлику од преигравања Американаца) добро знају да такво пресецање црвених линија може довести до врло озбиљног сукоба који превазилази границе Украјине. Москва га неће покренути, такав сукоб јој није потребан. Због тога руски званичници покушавају да отрезне своје америчке колеге подсећајући их на црвене линије.
На пример оштре изјаве о последицама украјинске офанзиве. „Почетак непријатељстава је почетак краја Украјине. Ово је самострел – пуцањ не у ногу, већ у слепоочницу “, објаснио је Дмитриј Козак заменик шефа председничке администрације. А министар одбране Сергеј Шојгу описао је размере вежби на руским територијама које се граниче са Украјином. „У року од три недеље, две војске и три формације Ваздушно-десантних снага успешно су распоређене на западне границе Руске Федерације у областима за извођење мисија борбене обуке“ рекао је он.
Ако Москва заиста казни Кијев због покушаја да уреди масакр становника Донбаса и умешају се Сједињене Државе, онда ће то створити ризик од директног руско-америчког војног сукоба, што неће учинити ни амерички генерали, ни политичари, ни сам Бајден. „Ако се Америка жели супротставити Русији, то је само питање егзистенцијалне важности. Искушавање судбине по питању Украјине изузетно је ризичан посао са ограниченим користима за Сједињене Државе и сигурно нема егзистенцијални значај за Америку “ пише Национални интерес.
Ако Сједињене Државе падну, савезници и непријатељи Вашингтона извући ће закључке који су неповољни за Вашингтон. Први ће бити разочарани вредношћу америчких гаранција, док ће други бити охрабрени америчком слабошћу. „Питање није само у Украјини – у питању су много веће међународне стопе. Јасно је да Кина помно прати како Запад реагује на послове у Источној Европи – уосталом, Американци на исти начин покушавају да подрже независност Тајвана “, рекао је бивши командант НАТО-а у Европи Џејмс Ставридис.
Схвативши сву погубност и због тога сам позвао руског колегу и пристао на ранију Путинову понуду да се лично сретнемо и разговарамо, како би се између Русије и САД појавило „стабилно и предвидљиво партнерство“.
Затворени режим, на неутралној територији
Претпоставља се да ће се састанак одржати у неутралној земљи (могуће у Финској) у наредним месецима. Истина, мало је вероватно да ће бити у потпуности одржан под камерама (као што је предложио Владимир Путин) – Бајдену није потребан отворен разговор са руским лидером. Заиста у овом случају,Бајденови савезници и чланови странке видеће да деда Џо нема много јаких адута у овој комуникацији.
Генерално Москва вероватно неће инсистирати на тези о отвореним преговорима без закулисних договора (које је својевремено промовисао бивши амерички председник Воодров Вилсон). Кремљу је потребан састанак са конкретним резултатима, а не разметање или јавно бичевање Бајдена.
Теме за будуће разговоре су очигледне, а већина њих је наведена у саопштењу Кремља о телефонским разговорима. „Џозеф Бајден изразио је интерес за нормализацију стања на билатералном колосеку и успостављање стабилне и предвидљиве интеракције око таквих акутних проблема као што су осигуравање стратешке стабилности и контроле наоружања, ирански нуклеарни програм, ситуација у Авганистану и глобалне климатске промене“, каже. Поред тога странке ће разговарати о Украјини и Кини. На Бајденову иницијативу несумњиво ће се поставити питање руских „кибернетажа“ на Сједињене Државе и западне земље као и судбина Алексеја Наваљног.
Стратешки и регионални послови
Стратешка стабилност и контрола наоружања увек су били спас руско-америчких односа. Сваки пут када је овај однос зашао у ћорсокак, када су Москва и Вашингтон покушали да пронађу заједнички именитељ бар о неком питању, разговарали су о стратешкој контроли наоружања.
Чинило се да је круг пукао 2016. године, по доласку Доналда Трампа који ће водити спољну политику уз помоћ силе и претње силом, па је зато извукао САД из свих споразума који ограничавају америчку моћ и могућност његове пројекције. Међутим, под Бајденом је тај круг закрпљен – актуелни амерички председник (чија се спољна политика заснива на класичним принципима комбиновања меке и тврде моћи, као и односа са савезницима) без проблема је проширио уговор СТАРТ-3, а такође изразио интересовање за даље дискусије о стратешкој стабилности.
Једнако стратешко питање за Вашингтон је сукоб са Пекингом. Бројни амерички стручњаци писали су да спроводећи политику истовременог обуздавања Кине и Русије, Сједињене Државе тиме само ојачавају прве одбијајући друге. И да је потребно тражити заједнички језик са Русијом, окренути га Западу чак и на неки начин попустити – и тиме одложити савезништво са Кином.
Иранско нуклеарно питање је занимљиво за Сједињене Државе и Русију. Администрација Бајдена покушава да оживи нуклеарни споразум са Ираном и суочава се са низом препрека на том путу. Међу њима су саботажа сопствених савезника (Израел, који покушава да провоцира Техеран), и јачање иранских преговарачких позиција након што закључе споразум са Кином, који предвиђа стотине милијарди долара кинеских инвестиција у Исламске Републике и коначно банално неповерење ајатолаха према Американцима. Стога ће се вероватно тражити од Москве да некако помогне у наговарању Ирана на преговоре.
Америци је такође потребна помоћ Русије у авганистанском питању где се Сједињене Државе боре да примене свој договор са талибанима. Повлачење америчких трупа из ове земље требало је да буде завршено у мају али је већ одложено за септембар. Судбина америчких савезника у Кабулу је такође под знаком питања – талибани су наравно обећали да ће бити мирни али Вашингтон сумња да ће одржати реч. Русија заузврат има озбиљан утицај на талибане – и Американци ће покушати да искористе тај утицај.
Наравно, руска помоћ не може бити бесплатна у Кини, Ирану и Авганистану. Као „плаћање“, Сједињене Државе могу да понуде деескалацију ситуације у Украјини и уопште повратак Трамповој политици не подстицања сукоба на постсовјетском простору.
Ознаке и поверење
Поред тога постоје две теме о којима ће Бајден бити присиљен да разговара. И ако се питање сајбер напада може ограничити на само кратку дискусију из серије „Зашто хакујете америчке рачунаре? – Имате ли доказе да смо то ми? – Само „хигхлеи лике“ – Па, кад постоје докази онда ћемо разговарати “, тема Наваљног може да поремети састанак јер је омела преговоре европског комесара за спољну политику Бореља током његове посете Русији. Руске власти сматрају да је ова тема чисто унутрашња.
Истина чак и ако су Сједињене Државе и Русија у стању да заобиђу „крпељне теме“, састанак Бајдена и Путина вероватно неће постати конструктиван. Све горе поменуте стварне теме су занимљиве Москви али биће врло тешко превести ово интересовање на папир. Главни проблем је што такве дискусије захтевају барем минимални ниво поверења у билатералне односе. И сада је банално – америчка елита је толико антируска да се противи „пословима са Путиновим режимом“ као таквим. Русија нема гаранције да преговорени па чак и потписани споразум са Бајденом неће бити отказани или промењени (а Конгрес има таква овлашћења) одмах по повратку америчког председника у Сједињене Државе.
Геворг Мирзаијан ванредни професор Финансијског универзитета, ВЗГЛИАД