„Мирни разлаз” унео немир на политичку сцену БиХ

Да ли је могућ миран разлаз у БиХ?”, питање је које је заталасало политичку сцену у БиХ и регији, превасходно јер је, за разлику од уобичајених порука тог типа које долазе из Бањалуке, овог пута такво питање Председништву БиХ на недавном сусрету у Сарајеву поставио Борут Пахор.

Словеначком председнику је на ово питање – које је, испоставило се у накнадном појашњењу, он поставио због „забринутости” хрватског и бошњачког члана Председништва БиХ, Жељка Комшића и Шефика Џаферовића – одговорено да такве опције предлажу они који желе нови рат у региону.

Комшић је у понедељак, четрдесет дана касније, препричао детаље састанка у Сарајеву, рекавши да је Пахор, приликом посете БиХ почетком марта, говорио да су све чешћи гласови у Европи о томе да треба довршити распад Југославије, да би након тога упитао: „Можете ли се ви у БиХ мирно разићи?” Како наводи Комшић, он и Шефик Џаферовић одговорили су да мирно раздруживање није могуће, док је председавајући Милорад Додик изнео супротан став.

Ситуација на том плану додатно је узаврела тек после писања појединих сарајевских медија, који су објавили сазнања да је словеначки премијер Јанез Јанша председнику Савета Европе Шарлу Мишелу наводно упутио неслужбени документ, који третира и будућност БиХ. Како се наводи, Словенија ће од 1. јула ове године преузети председавање Европском унијом, а Јанша наводно планира да на дневни ред стави одређену визију „довршетка распада Југославије”.

То се барем може тумачити из „нон пејпера”, који је Јанша наводно упутио у Брисел и који подразумева промене граница, а између осталог и отцепљење ентитета РС, као и прекрајање граница у Црној Гори, Северној Македонији, Албанији, на Косову. Ова сазнања објавио је сарајевски портал „Политички”, а по њему су Јаншине намере стварања великодржавних пројеката Србије, Албаније и Хрватске потврдили извори из Љубљане и Брисела.

Из кабинета Мишела београдским медијима нису могли да потврде да је председник Европског савета добио Јаншин „нон пејпер”. Портпарол ЕУ Петер Стано изјавио је да је став ЕУ непромењен и јасан, те да „ништа не би требало да се мења кад је реч о границама на западном Балкану”. Из америчке амбасаде у Сарајеву нису желели да спекулишу о наводним изјавама Пахора и Јанше, рекавши само да је став САД да „ниједан ентитет нема будућност изван БиХ”.

Због медијских сазнања и Пахоровог недавног питања, Комшић је на разговор у Председништво БиХ позвао амбасадорку Словеније. Из амбасаде ове земље су за бањалучке медије прокоментарисали како се Пахор редовно изјашњава против идеја о распаду БиХ и прекрајању граница на западном Балкану. „У том контексту, због забринутости пред тим идејама, о томе је питао своје саговорнике, сва три члана Председништва БиХ, кад је почетком марта посетио Сарајево”, навели су.

Подваријанта Јаншиног плана, како пише портал „Политички”, јесте и да се формирају три националне републике у БиХ. „Српска и хрватска имале би тесне везе с матицама, док би бошњачка република добила коридор према међународним морским водама који би гарантовао НАТО”.

О овим спекулацијама огласио се и Јанша, који је на „Твитеру” написао да се с председником Савета Европе последњи пут сусрео прошле године, те додао је „тешко да му је било шта физички могао предати у фебруару или марту ове године”. Поручио је и да Словенија „озбиљно тражи решења за развој регије и ЕУ перспективу земаља западног Балкана”, те да се оваквим наводима „покушава спречити тај циљ”. Европарламентарка Тања Фајон позвала је премијера Словеније да објасни шта се налази у документу који је послао. Фајонова цени како Јаншино неодговорно понашање „може довести до новог рата на Балкану”.

Сарајевски портал „Кликс” пише да је након Пахорове посете Додик у два наврата потенцирао причу о мирном разлазу, између осталог рекавши да се такви гласови могу чути у одређеним круговима у Европи. Наиме, Додик је у више наврата наглашавао да се о мирном решењу питања у БиХ разговара и у ЕУ и приликом посета званичника из Брисела. Додик је недавно пред посланицима Скупштине РС причао о детаљима састанка са званичником једне европске земље.

„На састанку у председништву рекао је – искључите микрофоне и да се ово не снима и да се не уводи у записник. То је био његов захтев. Рекао је како све структуре ЕУ сматрају да је БиХ нефункционална и да се не може успоставити функционалност, те да је дошао у име једне значајне групе из ЕУ, из које су га послали да нас пита можемо ли се ми овде мирно разићи у БиХ. Наравно, треба ли да објашњавам каква је била дискусија… Али то се десило, први пут”, рекао је Милорад Додик, српски члан Председништва БиХ.

Младен Кременовић/Политика