„Великоспрски национализам покушава да под новим мотом „српског света“ малигно утиче на Црну Гору, не одустајући од Велике Србије као пројекта којем је само промењено име”, упорно, као мантру понавља Мило Ђукановић, политичар чије се камелеонске промене тешко објашњавају у било ком етичком контексту.
Влада је, каже,састављена под окриљем једне вјерске заједнице. Заборавио је да је државу Црну Гору, “саставила”та иста вјерска заједница.
Он ће се, најављује, још једном жртвовати, бранећи “темељне вриједности Црне Горе”. Да ли су темељне вриједности Црне Горе држава на ивици дужничког ропства, замрла економија, корумпирано правосуђе, монополизована привреда, дискриминација грађана, гушење верских осећања, приватизоване институције, партијска полиција, криминализовано друштво…?
Е мојој “Сулејмане” величанственост ти се не може уденути ни уз лик још мање уз дело. Претиш, шумама, и горама твоје земље згажене. Од тебе и твојих десперадоса изобличене до непрепознатљивости. Подељене и посвађане до располућености.
Претиш народу комитама, уличним бандама, спремаш их да јуришају и крв невиних проливају у одбрану твојих крвавих милијарди. Немој то да радиш, Сулејмане, већ те је Светац Острошки опоменуо. Већ те, Свети Петар Цетињски ударио по тим дугачким прстима. Не срљај и не изазивај нову несрећу. Народ српски у слободним горама црногорским, ни Турци не могаху покорити. Све ће ти се о главу обити као пашама што се обезглављени вратише из крвавих похода на Црну Гору. “Каурску распојасану, дивљу и неосвојиву”, како су је звале османлије.
Црна Гора није ни моја ни твоја. Ни српска ни црногорска. Ни патриотска ни издајничка. Ни четничка ни комитска. Већ Божја крстом освештана, барутом и тамјаном окађена, крвљу причешћена. Престани да сијеш злу крв међу народом.
Ништа није вечно осим части и срамоте. Постоје само два пута на земљи: Први ка небу, други према паклу.
Данас би ти, као Нуман паша палио и расељавао потомке оних што је “бранит знаше”. Претиш Сулејмане крвљу. Смета ти “српски свет”? Заборављаш да си на том таласу зајахао свој народ. Поносно си говорио да припадаш заједничкој фамилији. Тада си бранио српство и Црну Гору од Кучана, Туђмана и Алије. Затим си, како ти је наређено одвојио неодвојиво: српство од Црне Горе, бранећи Црну Гору од Слободана Милошевића.
Данас је браниш од српског света. Претиш српском крвљу, свестан да се Црна Гора данас брани од тебе.
Још само чекам да крикнеш ону чувену Маровићеву паролу:
“Побиједила је већина изгубио је морал”.
Још се једино моралом ниси бавио.
Мишо Вујовић/ИН4С