Ђавољи таоци

Ђукановић: „Ништа није недозвољено ако неко жели да нам сруши кућу“!

Мило Ђукановић

Ову објаву на порталу Вијести, ако је вјеровати електронској статистици, прегледало је око 60 000 људи, односно 120 000 људских очију, а колико још на другим порталима и телевизијама и нико није реаговао да сам чуо. Конкретно и промптно, што ће рећи да ништа страшно није речено, а ако већ мислим да јесте страшно, онда сам луд или инструисан.

Поред свих обећања која нам је јавно задао о прогону, хајкама, грађанским ратовима који су му остали некажњени, као 0то су му прогледани кроз прсте ратови за мир, шверцерски послови и нарко каравани, као што су му заборављени и страхови од ријечи Душка Јовановића, Ива Пуканића, Дафне Каруане Галиције, тако му сада као добро јутро пролазе монструозне изјаве типа: „Ништа није недозвољено ако неко жели да нам сруши кућу“!

И сви јунаци ником поникоше, и сви тужитељи у црну земљицу погледаше, и све мајке заћуташе!!! Значи, нема правне државе, Ђукановићу Мило?! Значи, ти до права не држиш, иако штујеш Декларацију, Резолуцију и Пресуду у случају Сребреница!

Ђукановићу, рече ли то да не држиш ни до каквих правила ратовања? Ево, ја тек пожељех неку страћару да срушим, али када чух да ћеђ ми и дијете у колијевци, и зачетак у мајци, и помисао у потиљку… устукнух!

Како маестрално исказана одлучност, али не човјека, већ звијери. Ипак очекивано, кукавица не смије сама да брани и да рече: за мном. Кућу дијели са неким пуком у одбрани, за хедонију му није потребна помоћ. То може острашћен и сам. Вазда се судило због дјела и о дјелу, Мило то сасијеца у пожуди! Лако је дону да пријети кад ће нечијег туђег сина послати за пет гроша, опет туђем сину да главу одсијече због наводне одбране некакве државе која се може срушити ко да је од шибица. Ко да постоји и стоји само због његовог постојања.

Значи, Ђукановићу Свирепи, све је дозвољено! Лако ли је пустити ријеч, тешко ли је опозвати! И да је сад повучеш, доста си нам рекао! И да је се одрекнеш, она се чврсто држи за оно што се осјећа у твојој, гријех је рећи, личности!

Чуо ли си кад, будући да син си угледног правника, нажалост, за безобзирну освету, за злочин с предумишљајем, за одмазду, бруталну, несразмјерну вендету? Може ли онај који пријети геноцидом да доживљава искрену емпатију када је Сребреница у питању? Након ове безобзирне изјаве крвожедника, како ико нормалан може да помисли да ова појава саучествује и у каквом болу. Није ли профил овакав, одзада раван, сприједа раван, рекло би се профил квадратан, није ли наредан сваком непочинству? И да је ко до сада сумњао у тридесетогодишње оптужбе, ваљда му се разбистрило да овоме ништа није свето. Држава је само параван за латентног злочинца. Сјећате се изопачених бабица из јефтиних драма?!

Па, заслужује ли овакво јавно обраћање и јавно суђење?! Разумије се, ова појава још увијек је опасна јер и даље представља некакву, не сасвим протоколарну, власт. Ова криминогена појава је члан Савјета за одбрану и безбједност. Какву безбједност оваква неодговорност може да нам обезбиједи. Какву сигурност оволика свирепост. Појава без скрупула која пропагира одбрану слободног стила , фри-фајт, без правила, сукоб без поштовања икаквог кодекса.

Зар такав није пријетња систему одбране, односно НАТО партнерима? Зашто ћуте атлантски партнери? Зашто тихују европски пријатељи? Какав предсједнички имунитет мжзе да спријечи Правду да суди декларисаном злочинцу из шуме. Ко ће да заштити грађане Црне Горе од силника који је спреман да нас опамети истим средствима ко Петровићи што су Кадиће или Куче, ако би неко само пожелио да сруши неку његову, присвојену кућу. Тек је главно питање како прозорљиви Милага чита наше помисли? Пардон, није Милага него Менгеле, наш неуропсихолог!

Изгледа, може му бити, па нека га. Нека оваква појава влада ако је то цијена наше црне демократије. Али нормалног живота са таквим владаром не може бити.

Зашто на овај говор мржње и позива на геноцид не реагују сви одбори Скупштине и сви слободомислећи, слаткорјечиви филантропи у Скупштини не донесу Декларацију о заштити грађана од Предсједника државе. То је наша најургентнија тема. Требало би да је тако!!!

Шта раде угледни психолози, социолози, политиколози, психијатри…ако их има?!!!

Божидар Ровчанин/ИН4С