Ако ускоро не нађемо рјешење за враћање кинеског кредита, црногорски аутопут ће пролазити пеко кинеске територије.
Прво смо се плашили велике Албаније, велике Русије, па велике Србије. Да би на крају почели да страхујемо од велике Кине.
Једино се не бојимо велике Европе, али тамо су нам врата затворена, бар за сада.
Како рече Меша Селимовић, „Бој се овна, бој се говна, а кад ћеш живјети“
Некада је Црна Гора храбро ишла у бојеве, а сад се боји модерног боја.
Постали смо лидери региона у „Бојању“ од кредита.
Код нас се сви боје, неко више, неко мање.
Кад смо били мали бојали смо се мрака, сада кад смо велики бојимо се дана, а тај дан брзо долази за наплату управо из Кине.
А чиме ћемо Кини платити то још не знамо.
Код нас, момак кад изађе с ђевојком вели „Не бој се јадна, нећу ти ништа“, а послије ипак буде „нешто“.
Бојим се тако ће бити и са Кинезима кад су нам рекли „Не бојте се кредита, нећемо вам ништа“.
На крају се бојимо да ће од „Ништа“, испасти „Свашта“.
А жиранти за кинески кредит смо ипак сви ми, грађани Црне Горе.
Бојим се…
Горан Шћекић/ИН4С