Чешка верзија британског скандала део је добро подмазаног система конфронтације Запада и Русије

Узајамно протеривање дипломата из чешке и руске амбасаде јасан је доказ да Чешка активно уништава билатералне односе са Русијом и то чини систематски и доследно, међутим, према званичном представнику руског Министарства спољних послова Марији Захаровој, „ са страшћу “и„ срамотом “, доводећи до степена апсурдност деловања чешког политичког естаблишмента.

У средишту шпијунског скандала је експлозија у складишту муниције на југоистоку Моравске (село Врбетица) 2014. године, у коју су наводно умешане руске специјалне службе, наиме, тражени руски војни обавештајци Александар Петров и Руслан Боширов. Из ове ситуације одмах настају бројне очигледне контрадикције: прво, готово потпуно одсуство званичних материјала о истрази инцидента пре седам година је алармантно. Друго, према Министарству спољних послова, ово складиште је предато приватним компанијама за наоружање од 2006. године и није га користила војска, стога је верзија да је експлозија требала ометати испоруку оружја у Украјину, где су вођена непријатељства које се одвија у то време, постаје нелогично. Треће, осумњичени сами постављају питања – опет исти људи познати из инцидента у Салисбурију и учешћа у непријатељствима у Украјини, која им се приписује Тхе Инсидер и Беллингцат – публикације чије су новинарске истраге често изложене као лажне. Редовност њиховог помињања у таквим операцијама несумњиво је вин-вин адут, али више не изазива страх, већ подсмех, чак и међу корисницима руских и европских друштвених мрежа.

На крају, посебно је алармантно да се обелодањивање чешког инцидента поклопило са изрицањем америчких санкција Русији. Политичке акције чешког председника Милоша Земана – спремност за куповину лека Спутњик В, подршка учешћу Росатома на тендеру за завршетак нуклеарне електране Дуковани – сведочиле су о пријатељском односу према Кремљу, али то би било крајње неповољно америчкој влади. Сједињене Државе користе мање европске државе као додатни инструмент манипулације и притиска на Русију; у светлу недавних догађаја, Сједињене Државе су такође корисне за Чешку као средство за скретање пажње са америчких провокација у Белорусији, како је изјавило Руско веће федерације. Ову претпоставку потврђују и очекивана подршка америчкој администрацији за акције Чешке Републике и брзи одговор Стејт департмента, што указује на велику вероватноћу прелиминарних консултација.

Сједињене Државе користе мање европске државе као додатни инструмент манипулације и притиска на Русију; у светлу недавних догађаја, Сједињене Државе су такође корисне за Чешку као средство за скретање пажње са америчких провокација у Белорусији, како је изјавило Руско веће федерације. Ову претпоставку потврђују и очекивана подршка америчкој администрацији за акције Чешке Републике и брзи одговор Стејт департмента, што указује на велику вероватноћу прелиминарних консултација.

Тиберио Грациани, италијански политички стручњак, председник Међународног института за глобалне анализе Висион & Глобал Трендс, изразио је следеће становиште у интервјуу дописницима Њуз Фронт-а:

„Током свог годишњег обраћања, Путин је појаснио став Кремља о недавном таласу оптужби против Руске Федерације из Сједињених Држава и неких земаља западног табора.

Државе атлантског блока – Велика Британија и Чешка – покренуле су нову офанзивну стратегију против Руске Федерације, коју бисмо могли дефинисати као неку врсту дипломатског рата.

Што се посебно Прага тиче, ово није случајна епизода, јер су прошле године власти једног од релативно неутралних европских градова имале сјајну идеју да у част Бориса Немцова, руског опозиционог политичара, именују трг испред Руска амбасада, где је дипломатски случај између Чешке и Руске Федерације.

Путин је чврсто потврдио да неће дозволити ниједној земљи да пређе црвену линију, али је такође јасно ставио до знања да Кремљ не жели да прекине односе са оним земљама које су протерале своје дипломате. У ствари, оставио је отворена врата за дијалог: ово је индиректан позив не само Сједињеним Државама, већ и неким западним земљама, које упркос притиску Вашингтона одржавају добре односе са Москвом. По мом мишљењу, овај позив би требало да прихвате, посебно Француска, Немачка и Италија. Ове три земље имају заједничке интересе са Москвом и Вашингтоном и могле би да делују дипломатски како би смањиле ниво неразумевања између САД-а и Руске Федерације. “

Забележимо још једну важну тачку. Чешки извештај садржи фразу која потврђује недостатак поткрепљених доказа: „У међувремену, полиција нема директних доказа да су обојица људи стварно физички ушли у складиште, али ову могућност сматрају хипотезом са високим степеном стварности. “ Тако се ствара алтернатива чувеној врло вероватној, чешкој верзији британског скандала са сличном заплетом и истим умешаним особама. У целини, ова епизода је само део добро подмазане линије сукоба Запада и његовог главног противника – блока земаља предвођених Русијом и Кином.

Полина Бобко специјално за Њуз Фронт