Пише: Michael Kretschmer (CDU), председник владе немачке савезне државе Саксонија, председник CDU Саксонија
Свуда око Донбаса се ових дана ситуација забрињавајуће пооштрава. Све стране транспортују и распоређују војну опрему на линију конфронтације. Русија концентрише своје трупе на граници ка Украјини.
Озбиљна ескалација се више не искључује. Украјински конфликт прети да постане буре барута. Само још фали она чувена једна варница да би експлодирало. Све укључене стране морају хитно да се врате на договорено у Минску.
Ми, као Немци, смо тренутно са цорона-политиком, обезбеђивањем вакцина и предстојећим савезним изборима за Бундестаг веома заузети сами собом. При томе не бисмо смели да изгубимо из вида наше суседе на Истоку Европе. Не сме да буде новог рата.
Михаил Горбачов је доживео 90-ти рођендан. И врло ретко се појављује у јавности. Пре неколико месеци је на једном саветовању у Фондацији Конрад Аденауер у Москви рекао:
“Пуно тога што смо изградили пре 30 година је данас прокоцкано. Треба нам пуно снаге, политичке воље и разума да ово поверење поново изградимо да би смо се вратили кооперацији. То је тешко, али убеђен сам да је могуће. Онда је било још теже али тада смо сви заједно нашли снаге да курс светске политике темељно променимо. Нека то буде пример данашњим водећим политичарима.”
Ова снага је потребна свим укљученим странама тренутно при деескалацији ситуације око Украјине. Али Немачка и ЕУ морају такође да поразмисле о томе како ћемо убудуће прагматично -и вођени нашим интересима- дефинисати наше односе са Русијом, нашим највећим суседом на Истоку. И да поново нађемо пут ка појачаној кооперацији, а да притом не доводимо у питање нашу подршку за земље Источног партнерства.
Економске санкције Запада су јасно ставиле руском вођству наше позиције у односу на повреде међународног права. Али као политичко средство су оне ипак проблематичне. Саксонија профитира, као и цела Немачка, од слободне трговине. Данас Русија више није међу првих десет трговачких партнера Саксоније. Чиме су санкције трајно и одрживо оштетиле привреду Саксоније.
Промене руске политике према западним замислима нема на видику.
Исто ово важи и за Немачку у целости. Са једне стране морамо да користимо јасни језик а са друге да опет нормализирамо наше политичке и економске везе са Русијом, јер је то у нашем заједничком интересу.
Руска Федерација -упркос санкцијама које су против ње уведене- данас има минималну државну задуженост, препуне девизне и златне резерве а захваљујући све јачом привредном преплетеношћу са Кином стоји чврсто на стабилним ногама. Стога треба да се опростимо са илузијом да ће у Русији доћи до политичке промене по западним представама и жељама.
Треба нам модус разумевања са највећим европским суседом Европске уније. Потребан нам је у кризним временима, али и преко тога. Садашња панорама интернационалних конфликта отвара простор који неопходност заједничког деловања, утемељен на транснационалној безбедносно-политичкој рационалности, чини неизбежним: Русија и ЕУ морају поново да заједно делују, посебно у појединим сегментима глобалних криза.
Кооперација са Русијом при томе није само прагматична здраворазумска одлука рођена из морања или диктирана проблематичношћу конфликтне ситуације. Она је допринос миру у Европи.
Заједничка Европска кућа од Атлантика до Владивостока
Пре 30 година су Михаил Горбачов и Хелмут Кохл били ти, који су делили идеју једне заједничке европске куће од Атлантика до Владивостока. Због садашњег звецкања сабљама свуда око Донбаса тешко је представиво да се таква визија може опет оживети. Али у њеном фундаменту лежи убеђење да је Русије део Европе и да је стога нераздвојиво повезана са европском културом и цивилизацијом.
Одрећи се ове визије значи Русију још дубље гурнути у руке Кине. Уколико дође до таквог блиског повезивања обе ове велесиле, то ће значити да је Русија -по површини највећа држава на свету- у савезу са Кином, државом са највише становника на свету и једном од најјачих економија света. Тиме би настао блок моћи, који би сезао од Јужнокинеског мора до Балтика.
Идеја заједничке европске структуре не сме бити напуштена. Русија мора да нађе пут повратка у спољну политику која не размишља и делује у идејама сфера утицаја. УСА мора да одустане од од политике отежавања приближавања држава ЕУ Русији, како то управо сада ради у случају гасовода Норд Стрим 2.
Завршетак радова на овом гасоводу и његов пуштање у погон је у неодрецивом немачком интересу. Државе Источне Европе и Русија морају да започну са процесом међусобнога помирења и да рашчисте црне периоде њихове заједничке историје. Био би енормни миротворачки успех ако нам успе да дуготрајно изградимо заједничку Европску кућу.
Саксонија себе види као мост између Немачке и Истока. Ова вековна традиција сеже до у времена Петра Првог Великог Руског и Августа Снажног од Саксоније. Петар је био радо виђен гост у Саксонији. Михаил Ломоносов, славни руски универзални геније, је скоро годину дана провео код нас у Саксонији, у Фрајбургу. Прослављени писац Достојевски је у саксонском Дрездену провео највише времена ван своје руске отаџбине. А и данас су наше везе блиске и разноврсне.
Нови мост може да буде и даљи рад на Фондацији Немачко-руске Омладинске размене у Хамбургу. Коју треба да претворимо Омладинску Организацију, онако како су то урадили својевремено Шарл де Гол и Конрад Аденауер 1963 а и Хелмут Кол и Тадеуш Мазовјецки 1991 са Француском и Пољском. Овде су обе стране равноправно укључене и извршавају исте обавезе.
Немачко-руска омладинска организација би, посебно због наше заједничке историје, била важан сигнал младим људима и грађанском друштву у Русији и Немачкој.
Живимо у времену, које за 21. век може да буде иста прекретница као што је 1945. била за 20. век. То се односи на савезе и алијансе, то се односи на питање глобализације као и економске и финансијске политике, интернационалне солидарности али такођер се односи и на размишљања о томе шта се у међудржавним односима показало као трајно а шта није.
Избећи ћутање
У оквирима Европске уније су данас конфликти попут овог који доживљавамо око Донбаса незамисливи. Нико не може да си представи наступе целих армија а тек не рат између држава ЕУ. Тренутна криза између ЕУ и Русије не сме да води томе да паднемо у шутњу. Треба нам компас а тамо где је неопходно и јасне речи. Али политици су потребне визије. Ни у ком случају нам не требају нова Гвоздена Завеса и рат.
Стога ја данас летим за Москву: не само из разлога уметности, културе, економије и вакцина.
Управо у садашњој кризној ситуацији је посебно битно да останемо у разговору, да тражимо дијалог и да причамо једни са другима. Само тако се могу разјаснити сопствене позиције, заузети ства и унети се у ситуацију саговорника и боље проценити његови аргументи.
Михаил Горбачов је пуно урадио за нас Немце. Са 90 година нас он позива да опет нађемо заједничку снагу и да изградимо међусобно поверење. Горбачову смо ми Немци то дужни. И Хелмуту Колу. Ја такође.
Превод: Мирко Вулетић/ИН4С