Приступање општине Бујановац регионалној Заједници албанских општина која окупља све веће градове у околним државама где живе Албанци је нит у мрежи „невидљиве велике Албаније“, сматра Марко Крлић, бивши помоћник директора Канцеларије за КиМ. Одборник у СО Бујановац Ненад Митровић каже пак да локалне власти таквим потезима крију своју неспособност.
Албанци на овај начин на перфидан начин стварају «велику Албанију” нама испред носа, сматра Крлић. Он подсећа да је Заједница албанских општина основана у Тирани 28. новембра 2016. године на Дан заставе, државни празник Републике Албаније, као и да су јој одмах приступили Прешево, Тетово, Улцињ, Приштина и наравно – Тирана. Ове недеље прикључио јој се и Бујановац.
„Велика Албанија“ већ функционише
„Велика Албанија постоји, иако не формално, али она функционише управо кроз овакав начин повезивања,“ каже Крлић.
По његовим речима, Албанцима се ни не исплати да у овом тренутку озбиљно траже били какво уједињење, знајући да би то изазвало отпор у међународној заједници, иако сваки дан о томе говоре.
„Сви мисле да је то само реторичка претња али нико не види како и на који начин се они у ствари мало по мало повезују и то споразумима, документима, референдумима на које су већ сви заборавили. Ја не сумњам да Албанци желе да имају једну велику државу, али и ту они себи сами постављају више питања – да ли им више одговарају две столице у УН (Албанија плус, чему се надају, Косово) или једна. Претњама уједињењем само покушавају да створе конфузију како би им се испунили и неки други захтеви, за њих битни у овом тренутку,“ напомиње саговорник Спутњика.
Албански гласови важни у свакој држави у окружењу
Крлић своје тврдње да великоалбанска држава већ постоји поткрепљује и следећим чињеницама:
„Ви не можете добити изборе у Македонији или Црној Гори без албанских гласова већ сада. Без утицаја албанске мањине у нашој јужној српској покрајини Косову и Метохији такође, према томе та велика Албанија у политичком смислу на известан начин већ функционише у региону.“Крлић, међутим, напомиње да би Албанце званично могла да уједини само америчка политика, уколико би нашла интересе за то и уколико окрњи друге државе, а успостави снажан утицај на Балкану који би био пандан јаким државама пре свега Србији, и преко ње такозваном руском и кинеском утицају на овим просторима.
С друге стране, Ненад Митровић, одборник у СО Бујановац и народни посланик у Скупштини Србије, каже да приступање Бујановца овој организацији у суштини не значи ништа.
„Они то намерно раде јер неспособност локалне власти, односно свеалбанске коалиције желе да замагле преко неких националних питања с обзиром да се не баве економским развојем, нити отварањем неких нових радним места, нити борбом против короне,“ уверен је наш саговорник.
Реторика иза које се крије неспособност
Како каже Митровић, на тај начин локалне власти се крију иза периферних ствари које покушавају да подведу под национално крило и тиме желе да код својих бирача оправдају своју улогу.
„Улазак у ову организацију је само мртво слово на папиру и од тога неме ништа нити има икаквог утицаја на било шта. То су само провокације које користе у дневно политичке сврхе,“ уверен је Митровић.Не тако давно и општина Тузи у Црној Гори је затражила да се убаци у буџет Републике Албаније јер јој Подгорица не омогућава средства за развој.
Подсећања ради Нагип Арифи, председник општине Бујановац, пре приступања овој организацији боравио је у Тирани и у Приштини на консултацијама, а из Приштине је тада добио, како су онда медији пренели, сву подршку која им буде затребала.
Иначе, пре регионалне Заједнице албанских општина, 2015. Године основана је Заједница албанских општина на подручју Прешева, Бујановца и Медвеђе. Премијер такозване државе Косово Аљбин Курти је у више наврата рекао, говорећи о дијалогу са Београдом, да ће тражити пун реципроцитет по свим питањима, укључујући и признавање те Заједнице која је основана године кад су представници пет политичких странака Албанаца које делују на подручју Прешева, Бујановца и Медвеђе на заједничкој седници одборника формирали асоцијацију три општине, са циљем да Албанци на југу Србије добију иста права као што имају Срби у ЗСО на Косову и Метохији.Регионална Заједница албанских општина је дотле кровна организација за локалне албанске заједнице, које су за сада повезане образовањем, економском испомоћи једни другима, а имају статус асоцијације односно удружења грађана који нема политичку конотацију и у којој се плаћа чланство.
Спутник