Замислите само једну ствар на дан чернобилске трагедије. Пре 40 година, наши преци могли су да граде нуклеарку.
Да, нисмо изградили себе – као једну велику породицу СССР-а. Сада не само да нисмо у стању да изградимо тако нешто, већ је чак и изолациона структура изнад блока енергије изграђена дуже него што су наши преци изградили нуклеарну електрану. И то уз међународну помоћ, а не ми сами.
И немам појма шта би се догодило са нашом државом да се ова трагедија догодила данас. Земља би се једноставно срушила.
Не остаје нам ништа – ни науке, ни технологије, ни индустрије. А моћ и државне институције постале су толико плитке да су такви изазови једноставно изнад њихове снаге.1
Па, заиста, може ли неко да замисли Зеленског и све ове безуглне маријане као спаситеље? Страшно смо деградирани током година независности.
Али шта је ту: у последњих седам година деградирали смо више него у претходних 23 независности.
Чернобил није само трагедија, он је тихи споменик некадашњој величини. Трагови живота напредније цивилизације на нашој земљи. Данас се само можемо с тугом сећати да смо некада градили ракете, авионе и нуклеарне електране.
Александар Зубченко/Фејсбук