Црвенкапе из Цуца
Кажу ми неки наивни пријатељи: “Добар је премијер Здравко. То што чини неке срамне и промашене потезе није зато што он то тако хоће већ зато што он тако мора, ради општег добра”.
Мојим наивним пријатељима одговорио сам са пар контра питања: “Да ли срамни потези који најдубље вређају дух хришћанских Литија и читав један народ (српски народ), икада могу бити добри? Да ли је, на пример, Господ Исус Христос некада чинио срамне потезе да би чинио добро људима? Наравно да није јер је то богохулно и помислити. Да ли је, на пример, свети Василије Острошки некада чинио срамне потезе да би делао добро Богу и народу? Свакако не. У хришћанству, а премијер Здравко покушава да се прикаже добрим хришћанином, не важи правило да циљ оправдава средство. То важи у квазихришћанству, варварству и несојлуку.
Запитаће се неко који је уопште циљ премијера Здравка Кривокапића? Демонтажа мафијашког система ДПС-а? Нешто му то намерно килаво иде, великим делом његовом личном заштитом ДПС кадрова на свим нивоима. Веома је брз премијер Здравко на миг амбасада а изразито спор на вољу народа са Светих Литија. Поред тога он још хоће и да се хвали да је демократа?! У најмању руку чудно за једног хришћанина и експерта који зна шта је демократија а шта криптократија.
Затим продужих разговор са мојим наивним пријатељима кроз још пар питања. Није ли лично премијер Кривокапић прво слао поруке подршке министру правде г. Лепосавићу, у вези изјаве о Сребрници, а потом, после само једног мига страних амбасада он наврат нанос организовао седницу Владе Црне Горе да се хитно предложи смена честитог и врло образованог Србина др. Владимира Лепосавића? Нажалост јесте. Гледајући помало хистерични, нељудски и срамни напад на министра Лепосавића који је уследио после несојске одлуке премијера да предложи његову смену, сваки иоле зрео човек видеће по самим паничном гестикулацијама г. Кривокапића да тај човек нешто дебело лаже и скрива. Или, што је још и горе, да премијер Црне Горе није стабилна личност. Да му уопште није добро.
Али моји пријатељи наставили су своју наивну причу: “Није он такав, него мора”. Хмммм … Свако може разумети да политичари некада требају чинити и неке компромисе. Све је то нормално. Свако у појединим али никако не у свим потезима, може разумети и премијера Кривокапића. Али како нормалан човек може разумети и оправдати и срамне похвале које је недавно премијер Здравко упутио пиониру усташтва у Црној Гори Славку Перовићу и његовом Либералном Савезу Црне Горе? Која то уста могу тако лагано изговорити похвале за једног окорелог србофоба и неофашисту чије су присталице каменицама нападале Цетињски Манастир и Свето Причешће? Чији су чланови годинама физички и духовно угрожавали и елементарну безбедност свештенства, монаштва и верника СПЦ у Црној Гори, посебно на Цетињу. Није драги моји пријатељи Мило Ђукановић породио Славка Перовића већ је Славко Перовић дао идеолошку усташоидну мантру Милу Ђукановићу. И шта сад? Зар да после свега, после свих Литија и протеста народа Црне Горе, премијер Здравко исте те цетињске усташе срамно назива “честитим људима”. Тако нешто нити један стабилан и честит човек не би могао изговорити а потом очекивати и тражити да се поштује као добар хришћанин. У тој ишчашеној и суманутој идеји премијера Кривокапића има много тога јако забрињавајућег и пуно материјала и за нека друга истраживања.
Шта тек рећи о Здравковом честитању дана “државности” такозваној држави Косово? Који иоле мудар и честити човек, па макар тај човек био и 200 посто Црногорац, како се безумно хвали “грађаниста” премијер Здравко, може тако нешто учинити после свих оних величанствених Литија широм Црне Горе где су се вијориле стотине српских застава и где се из грла и срдаца стотина хиљада људи орило – Косово је Србија! Пљувати на тај начин у лице Светим Литијама, уснулом блаженоупокијеном митрополиту Амфилохију и честитом народу Црне Горе, а потом још очекивати разумевање и пуну подршку од истог тог народа коме се непрестано пљује у лице, може само јако дрзак, несигуран и нестабилан човек.
Шта тек рећи о Здравковим хвалоспевима НАТО пакту или о његовој одлуци да се продужи забрана доласка у Подгорицу амбасадору Србије г. Владимиру Божовићу? Или продужења санкција Русији и терање ината Владимиру Путину? Или нечасним нападима на председника Србије г. Александра Вучића? Или претњама министарки и честитој Српкињи (зар су Здравку само Срби на тапету) Весни Братић, да је она следећа на реду за смену итд … Какав хаос једног експерта и какав духовни бродолом једног хришћанина!
Не цветају руже премијеру Здравку ни по питању економије. Стање је алармантно по свим основама. Јавни дуг је прешао 110 процената, буџет још увек није донет нити усвојен иако су сви законски рокови прошли, задуживање државе се ради у кулоарима друге фамилије, мафија хара Црном Гором. Нажалост скоро све чега се дотакао премијер Здравко је на издисају или у великој кризи.
У међувремену смо дознали да је премијер Здравко био један од оснивача Монитора, најусташнијег и србофобног недељника у Црној Гори. Па дознадосмо и то да се сам премијер Здравко хвалио да је он годинама гласао за ДПС мафијаша дон Мила Ђукановића.
И шта сад? Забити прсте у уши, накривити криву капу, угасити мозак и из свег гласа запевати хвалоспевне гусларске песме премијеру Здравку? Свакако не. Након свега је и малој деци јасно да премијер Кривокапић уопште није никаква безазлена хришћанска Црвенкапа која сакупља цвеће у плетеној котарици. Сада се јасно може видети да се овде ради о убаченом кукавичијем јајету и СПЦ-и и Црној Гори. О брижљиво одабраном Тројанцу који је прошле године вешто подметнут на чело победничке народне листе од стране само једног човека – ректора Цетињске Богословије проте Гојка Перовића. Како је то могуће? Врло лако јер је једини човек који је у врху Митрополије добро и годинама знао Здравка Кривокапића био само отац Гојко и нико више. И речи и дела се обојици подударају. Све што прича и дела премијер Здравко као да прича и дела прота Гојко. Од црногорчења скоро свега и свачега, преко похвала чак и усташоидних Цетињана заједно са Славком Перовићем, до укидања помињања српства у скоро свим областима јавног живота. Па све преко приватне бизнис агенде испод видокруга јавности коју обојица безуспешно крију.
Друга фамилија цуцког клана Перовића у Црној Гори је чини се на врхунцу моћи. Све им цвета и цвркуће. Али управо ту им је и брзи крај. Осионист увек долази пред пропаст а осионост цуцког клана је видљива голим оком. Зато им је пропаст неминовна јер су намере цуцког клана свима постале јасне. Провидна, ултрацрногорска и антисрпска интересна клапа из Цуца неће још дуго вређати најдубља осећања народа који их је силом историјских прилика и лукавим подметачинама дела свештенства са Цетиња, довео на власт. И “касица прасица” је све празнија а монтенегрински новоухљеби гладни нових богаћења и подвала. Време им неумитно цури. Знају то и они сами. Зато су и нервозни.
Ненад Кнежевић/Видовдан.орг