Уочи прелазних избора 6. маја, британски премијер Борис Џонсон суочио се са неповољном агендом. Нашао се у средишту неколико избијалих политичких скандала који ће вероватно утицати на његов рејтинг.
Истовремено, ово се тешко може сматрати „црним ПР-ом“, јер медији сасвим озбиљно описују замку у којој се нашао лидер Британске конзервативне странке.
Наслови чланака у британским и америчким публикацијама звуче сасвим солидно и не превише умирујуће:
„На двору краља Бориса јасно је само једно: да ће се све лоше завршити“, каже колумниста из Гардијана.
„Борис Џонсон би требало да поднесе оставку ако његово негирање оштре изјаве није тачно“, каже Индепендент.
Истовремено, аутор чланка који је објавио Политицо у њему доказује хипотезу из свог привлачног наслова, која звучи на следећи начин: „Борис Џонсон остаје на површини у скандалозном вихору“. Да ли то значи да ће бити у стању да се успешно носи са последицама текућих сукоба? Да ли ће ови догађаји поткопати његов тренутни положај или чак допринети вероватноћи његове оставке?
Раније су Џонсонове сумње у могуће илегалне активности биле подстакнуте финансијским шемама којима је наводно вршио поправке у свом канцеларијском стану у улици Довнинг 10. Наводи се да су трошкови пројекта достигли најмање 200.000 фунти, док је у ту сврху премијер министар има приступ само годишњем буџету од 30.000 фунти.
Ово је директно повезано са још једним скандалом у који је умешан Џонсонов бивши виши саветник Доминик Кумингс, који тренутно оштро критикује британског премијера. Штампа га је активно описивала као „архитекту Брегзита“ и особу која има значајан утицај на Јохнсона и његове политичке одлуке. Међутим, тренутно је оптужен за пропуштање Џонсонових приватних порука са британским милионером Сир Џејмсом Дисоном. У овој преписци, Дисон наводно тражи од Јохнсона „помоћ око додатних пореза с којима би се његове фирме могле суочити“ у замену за пружање сталног снабдевања вентилатора његовом особљу.
На свом блогу, Кумингс је снажно негирао наводе, међутим, назначио је следеће: „Премијер је престао да разговара са мном о овом питању 2020. године када сам му рекао да сматрам да његови планови
[политички] донатори су тајно плаћали поправке у његовом стану, неетичне, глупе и могуће илегалне <…>. Одбио сам да му помогнем да новац добије на овај начин. “
То значи да је Џонсон можда намеравао да искористи новац који су донирали политички донатори из Конзервативне странке, што би значило готово директну крађу и кршење правила за обелодањивање информација о долазним партијским донацијама. Наравно, влада је брзо потврдила да је Џонсон сам платио луксузно реновирање.
Ситуацију погоршава чињеница да су Дејли Меил и Би-Б-Си, позивајући се на изворе, известили оштру и нехуману изјаву коју је Џонсон дао у јесен 2020. године, током састанка на коме се разговарало о увођењу другог карантинског режима. „Нема више проклетих закључавања – нека се тела нагомилају на хиљаде“, рекао је.
Заправо, његове изјаве током кризе КОВИД могу се генерално описати као прилично оштре. Ове речи су морале да одражавају разочарање читавог парламентарца због огромних економских губитака изазваних новим таласом коронавируса и закључавањима која су уследила. Иако сам Џонсон и његови представници поново активно негирају ово, инцидент је део информативног рата који укључује све оптужбе које су пале на Јохнсонова рамена.
Сви ови догађаји могли би негативно утицати на Јохнсона у светлу предстојећих међувремену, заказаних за 6. мај. Рејтинг премијера и Конзервативне странке опао је: анкета ИПСОС-а показује да само 35% Британаца верује премијеру, а 59% га сматра непоузданим. Важно је узети у обзир да скандали могу утицати и на питање новог референдума о независности Шкотске.
Стручњаци не искључују тужну могућност да Борису Јохнсону можда више неће требати његов новоуређени стан у Довнинг Стриту. Све горе наведене чињенице могу постати довољан разлог за принудну промену лидера Конзервативне странке. Супротно томе, Џонсонова снажна, контроверзна и бескомпромисна фигура му је омогућила да постане национални лидер и успешно остане на површини у свим политичким перипетијама које прате његове политичке активности.
Полина Бобко/Њуз Фронт