У неколико турских градова ове седмице одржани су антиамерички протести због признања геноцида над Јерменима 1915. године. Демонстранти су позвали турске власти да предузму контрамере и затворе неколико база за америчке војнике на територији Турске, првенствено базу Инџирлик. Турски експерт сматра да је дошло време да Турска поврати своје базе.
Пре свега, ради се о бази Ратног ваздухопловства Инџирлик и станици за радио-детекцију Куреџик. Као што је познато, база Инџирлик је главни центар за вођење и координацију низа америчких операција на Блиском истоку.
„Један од главних темеља независности Турске су кораци које је предузела у спољној политици. С тим у вези, имамо фундаменталне проблеме и напетости у односима са САД. Вашингтон заузима антитурски став када је реч о неколико кључних питања, од ембарга уведеног Турској, до подршке коју су Американци пружали током војних удара“, објашњава за Спутњик турски експерт, аутор низа истраживања о турско-америчким односима Џејхун Бозкурт.
Како каже, одавно је време да се граде независнији односи са САД и НАТО. У том контексту, он се залаже за то да се „односи Турске и НАТО-а доведу на независан дипломатски ниво, да се односи са САД преформулишу из односа шеф-подређени у односе равноправних независних држава“.
„Сматрам да је дошло време да се поврате базе које су дате на коришћење војницима НАТО и САД, првенствено Инџирлик и Куреџик, и да се национализују у пуном смислу те речи“, закључио је Бозкурт.
Он подсећа да је база Инџирлик отворена у време хладног рата у светлу процеса приступања Турске НАТО-у.
„Турска и САД су 1980. године потписале Споразум о војно-економској сарадњи, који представља главну правну основу за присуство Американаца у бази. Инџирлик се користио за одржавање великог броја операција, како током Хладног рата, тако и након њега“, рекао је експерт.
На пример, почетком 1960-их година у бази Инџирлик били су распоређени амерички извиђачки авиони У-2 који су стварали напетост у односима Турске и Совјетског Савеза, а тамо су се налазили и амерички бомбардери, наглашава Бозкурт.
„Осим тога, САД су користиле базу Инџирлик за различите циљеве током операција на Блиском истоку, укључујући повлачење америчких држављана током арапско-израелског рата и исламске револуције у Ирану. А током прве операције у Персијском заливу са базе Инџирлик пружана је ваздушна подршка америчким војницима на северу Ирака. Познато је да се база Инџирлик користила током антитерористичке операције против ИСИЛ-а. Осим тога, она игра активну улогу у извршавању задатака НАТО-а“, констатује Бозкурт.
Стручњак истиче да је, колико је познато, у бази распоређено око 1.500 америчких војника 39. јединице Ратног ваздухопловства САД, а у бази се налазе и авиони А-10, који се користе за ваздушне операције у близини тла, ловци-бомбардери класе ваздух-ваздух и ваздух-земља, као што су Ф-15, Ф-16, као и авиони за допуну горива.
Такође, како каже, у медијима се с времена на време појављују информације о томе да су у бази распоређени и извиђачки авиони „Авакс“.
„Осим тога, не ради се само о присуству америчких војника у бази. Познато је да читав низ држава, првенствено Немачка, у оквиру операције коалиције за борбу против Исламске државе времена на време користи ту базу“, објашњава Бозкурт.
Он подсећа да су медији више пута објављивали да се у бази Инџирлик налази 50 модернизованих нуклеарних бомби типа Б61-12 повећане снаге. Међутим, због недостатка тачних и потврђених података, те информације се више доживљавају као гласине, наглашава експерт.
Подсетимо, амерички лидер Џо Бајден је пре недељу дана саопштио да су отоманске турске снаге починиле геноцид над Јерменима 1915. године. Он је тако постао први амерички председник после 40 година који је званично назвао злочине над Јерменима геноцидом, упркос противљењу Турске.
Правда