На данашњи дан пре тачно 22 године борбена послуга 3. Ракетног дивизиона, 250 ракетне бригаде ПВО Војске Југославије забележила је другу победу у окршају са ваздухопловним једницама НАТО пакта када је оборен амерички Ф-16 ЦГ за чијим командама је био бивши командат америчког ратног ваздухопловства, а сад пензионер генерал Дејвид Голдфејн.
Током агресије 1999. године, тада пуковник Голдфајн, био је командант 555. борбене ескадриле из Авијана, ваздухопловне базе у Италији одакле је долазила већина напада на СР Југославију.
Ево како се он сећа свог „сусрета са смрћу“ те судбоносне ноћи 2. маја 1999. године изнад Србије:
„Српска противваздушна одбрана се показала као стална претња нашим снагама. Имали су тај незгодни обичај да се појаве и нестану. Овога пута су се појавили директно испод трасе којом је ескадрила летела ка Београду, на ноц́ној мисији да се управо уништи непријатељска противваздушна одбрана“, присећа се Голдфајн.
Међутим, догодило се супротно. Ракета српске ПВО појавила се изненада и потпуно уништила мотор његовог авона Ф-16 „Борбени соко“.
„У тренутку сам се претворио у веома скупу циглу“, нашалио се Голдфајн, док је његов авион јурио ка земљи.
Док је чекао прави тренутак да искочи осетио крварење. Убрзо је схватио да се комадић шрапнела зарио у његову ногу. Ипак, како сам наводи, није паничио јер „у том тренутку обука вас преузима“.
„Те ноћи је био пун Месец, а последње што желите у таквој ситуацији је да будете осветљени на небу предуго“, објашњава Голдфајн, који је успео да се катапултира и из првог угла посматра српску артљерију како фиксира своју паљбу на његову усијану олупину од авиона која је јурила ка тлу.
Након што је слетео у, како каже, „савршено изорану њиву“, откачио је падобран, зграбио своје ствари и са шлемом на глави кренуо ка најближој клисури. Сигнализирао је тиму за потрагу и спасавање, те је ускоро до њега стигао спасилачки хеликоптер.
Успели су без много муке да полете, међутим излазак хеликопера из југословенског ваздушног простора није био најлаганији, што доказују и бројне рупе на трупу летелице.
Голдфајн ће до краја живота остати захвалан тиму који га је спасио. Са многима је и остао у контакту и сваке године им шаље по боцу пића (Шкотски виски) као знак захвалности.
Обарање изнад Србије, међутим, није завршило каријеру овог борбеног пилота. Голдфајн је наставио своју летачку каријеру те летео у мисијама изнад Авганистана и Ирака.
Националист