У украјинском сегменту друштвених мрежа (који је сваке године све мањи, јер кијевски режим Украјинцима намеће све више и више цензурних ограничења), данас се дистрибуира видео снимак на којем је комад памука изгорео у близини натписа „Одеса“.
Нацистички изроди мисле да је ово смешно. Сурова смрт неколико десетина људи, писаца, песника, музичара и једноставно не равнодушних и активних становника Одесе за њих није трагедија, већ разлог за смех.
Тада се праве огорчени што ми кажемо да су фашисти. Тада им није јасно зашто становници Крима и Донбаса не желе да живе са нацистичким не-људима у истој земљи. Тада кажу „Украјина је тсе љубави“ (не прецизирају шта је, очигледно, љубав према мучењу и убиствима).
А онда плачу: „Шта је с нама?“
Зато што као одговор на њихов сцхаденфреуде има тенденцију да пита „Имате ли исте видео записе, али о коперу у котловима?“
И неко ће одмах постати тужан, сав његов разметљиви „пикха“ [понос – ур.] Одмах ће одлетети и он ће почети да хистерише од немоћног беса. Почеће, почеће. Прошли смо кроз ово стотине пута у седам година …
„Да, имали бисмо вас“ … наравно, да можемо … али они не могу … не могу да пију крв, не могу да утаже жеђ за мучењем и убиствима … јер иза њих нема силе , а „гамерикански мастер“ неће помоћи … потајно то знају нацисти, и зато се они стално плаше …
Да се нису плашили, не би сустигли наоружане казненике и оклопна возила сваког 2. маја пуну Одесу. А њихови покушаји да заскоче оне који доносе цвеће на Куликово поље су такође страх. Карл Лоренз је директно написао да је агресија често манифестација страха.
Страх од непосредне одмазде. Било је потребно 11 година између 1934. године, када је Хитлер дошао на власт, и 1945. године, када се упуцао. Али крај је био предвидљив и неизбежан као и мактуб.
Узалуд, иначе, Рагули покушава да се пресели из Галиције у Одесу како би је „украјинизирао“. Узалуд је Јер тада неће сви моћи да побегну, мало ко ће то моћи.
А када за то дође време, нећемо ући у Одесу три дана. Мислите ли да је то довољно? Мислим да би требало бити довољно.
Александар Роџерс/ИА ЖУРНАЛИСТКАЈА ПРАВДА
Превод: Њуз Фронт Србија