Срамотно скрнављење цркве Светог Николе у Котору протекло је без адекватне осуде свих друштвених актера у Црној Гори.
Премијер, министри, председник државе, председник Скупштине, политичке партије власти и опозиције, НВО, НАТО, Делегација ЕУ и стране амбасаде у Подгорици, разноразни независни аналитичари и борци за људска остали су нијеми на скарадни инцидент у ноћи између 2. и 3. маја када су тројица которских спортиста, ватерполиста Приморца и ДПС одборник Данило Аџић, фудбалер Бокеља Милош Банићевић и каратиста Филип Кривокапић, уринирали на улазним вратима цркве Светог Николе у Старом граду и том приликом напали жену свештеника Немање Кривокапића.
Поменутог дана у 00:20 часова видела сам три пијана момка, а потом чула како изговарају, цитирам „Хајде да пи*амо по цркви“. Један од њих је пришао ка Цркви Светог Николе, почео да откопчава и спушта панталоне. Ја сам затим узвикнула да ћу звати полицију, да би ми један од тих момака рекао – „Шта је српска к*рво или д*ољо“ – наводи се у записнику који је направила полиција након што је узела изјаву од супруге которског свештеника Немање Кривокапића.
Она је изјавила да су поменути спортисти потом бацали стаклене предмета према њеној кући и наставили да је вријеђају и да јој пријете.
Гађај к*рву српску, ајде ајде, ајде – каже она.
Сви горе наведени друштвени актери запарали су небо осудама када су се на тапету хулигана нашле џамије и објекти Исламске заједнице у Пљевљима, Никшићу и Подгорици. И то са правом.
ДПС се није оградио од поступка свог одборника у Скупштини општине Котор, чак нису ни демантовали да је Аџић учествовао у инциденту. Од ЕУ, страних амбасада, НВО и независних аналитичара и бораца за људска права, као ни од осталих опозиционих партија нисмо ни очекивали реакцију поводом прексиношњег наступа уважених спортиста.
По њима, тај инцидент није вредан њиховог уваженог става и треба га оставити под тепих.
Најнепријатније изненађење ипак представља нереаговање премијера Здравка Кривокапића и председника Скупштине Алексе Бечића, тренутно највећих црквених заштитника и заступника.
Сетимо се само како је премијер Кривокапић отрчао у Пљевља након инцидента када су на објекту Исламске заједнице поломљена стакла и исписани непримјерени графити. Тада је премијер брже боље отишао у најсевернији град у Црној Гори и заједно са православним свештеницима испред Хусеин-пашине џамије развио транспарент „Не дамо светиње“. Гест за дивљење! Међутим, седам месеци касније када се на најприземнијем удару нашла српска светиња у Котору и свештеникова жена, од премијера ни јава ни гласа, чак ни твит није завредио тај скандал- што је за сваку осуду, поготово ако се узме у обзир да је премијер вјерник! Ни то што је верник није га натјерало да се огласи поводом овог немилог догађаја.
Да ли ће премијер уложити свој ауторитет да се виновници овог немилог догађаја извине супрузи свештеника Немање Кривокапића, као што је урадио у случају „напада“ на најбољег спортског новинара у Црној Гори Небојшу Шофранца, када је најавио да је издејствовао извињење Шофранцу од стране Владимира Вуковића, видећемо?
До сада, једино су председник Општине Котор Владимир Јокић и потпредседница Скупштине Црне Горе и посланица ДФ-а Бранка Бошњак смогли снаге да осуде инцидент у Котору од пре две ноћи, а осталима нека служи на образ ћутање, нарочито онима којима одлазак у цркву или манастир служи за скупљање јефтиних политичких поена.
Правда