Помињући ових дана неке од историјских заблуда, обмана и фалсификата , чије су жртве били претежно народи на Балкану, а посебно и понајвише српски, не могу никако да прескочим једну од најмонструознијих подвала у задњим деценијама – да је Југославија разбијена захваљујући „хегемонистичкој“ Србији и Слободану Милошевићу!
Она и до данас иде напоредо са измишљеним „геноцидом“ у Сребреници, а обје служе сатанизацији, разбијању, сатирању, па затирању српског народа и његових простора.
Једини који су покушали да сачувају бившу државу, били су – Срби. Видјели смо како се то звршило.
Али, видимо, како та обмана и до данас траје. Добро, изван Србије, то се, ваљда, и подразумијева. Али и у тужној Србији, захваљујући добро плаћеној, Сорошовој секти другосрбијанаца и аутошовиниста.( Већина их се легитимисала на оном списку подршке Милу, 88, па 120, против СПЦ).
Но, већи је проблем што их има и превише у постојећим државним структурама. Невладине организације, од којих многе раде о глави Србији, а примају апанажу из државног буџета, нећу ни да помињем. То се, наравно, односи и на оне у Црној Гори. Моје је да кажем, а нека о томе брину други у чијој је то надлежности.
Но, да се вратим на почетак овог текста. Прије тачно годину дана објавио сам на овом часном Порталу нешто што је својевремено била врховна војна и државна тајна, да су Југославију разбили глобалисти по плану Збигњева Бжежинског и његове екипе. Реакција је била запањујуће – никаква! Било је пет-шест, реда ради коментара. Управо зато се питам, да ли уопште нешто од тога да поновим, односно, коме се ја то, уопште, обраћам и кога би то могло да занима…
Прије неки дан, видим мога, заиста уваженог колегу, М. Вукашиновића, како на новосадском ТВ Културном центру чита и коментарише план Бжежинског, из Упсале, у „десет тачака“, о разбијању Југославије на неком затвореном састанку социолога 1978. године… Па, то је било, то, „највећа војна и државна тајна“, предочена само партијском врху Југославије 1988. године, три године прије него ће се Југославија распасти, уопште и није била никаква тајна.
Али је, као такву, требало сакрити од народа бивше нам државе.
Мислим да је овај план био нешто мало иновиран, након Брозове смрти, и да је носио датум – 1983., али сам добро запамтио одредницу „са савјетовања америчких социолога“. Запамтио сам, такође, да је све требало да започне са Косовом, као индуктором трагичног распада.
Питао сам, такође, Видоја Жарковића, са којим сам у „глувој соби“ ЦК СКЈ, читао ову „највећу војну и државну тајну“, са савезним инспектором МУПа иза леђа – шта све ово треба да значи, Видоје је је, жут у лицу, само слегнуо раменима. Када сам мало касније позвао мога пријатеља из Савезног Министарства унутрашњих послова, са истим питањем, одговорио ми је да то значи да је већина чланова државног Предсједништва на списку плаћеника ЦИА и да смо ми – продана земља!
Као тадашњи шеф Сектора за информисање и пропаганду ЦК СКЈ, био сам, наравно, ужаснут. Умјесто да све објелоданимо народу и да се спремамо за одбрану заједеничке нам земље, ми као највишу државну тајну читамо план о њеном разбијању, уз потпис да ћемо је чувати! Три године прије почетка. Страшно.
Накнадно ћу чути да је неки проусташки омладински лист у Сплиту објавио,управо тих дана, без проблема, ову нашу „државну тајн у“, коју ћу ја „открити“ тридесетак година касније!
Ово „откриће“ не амнестира само Србију и Слободана од толико истрошене крилатице о њиховом учешћу „разбијању Југославије“, већ баца и ново свијетло на улогу Америке, која је, кобајаги, „навучена“ на овај разбојнички пројекат њених обавјештајних и других служби. И да се касно укључила у разбијање наше земње, каква год била!
Укључила се она на вријеме. Сјетимо се само шта је тадашњи амбасадор САД у Београду , Цимерман, иначе Хазар, рекао Алији: „Никако не прихватај Лисабонски (Карингтонов и Кутиљеров план) споразум “, (па га је Алија послушао) што је, практично изазвало крвави међунационални и међувјерски рат у БиХ, са преко сто хиљада људских жртава!
Но, да се за час вратим на план Бжежинског. Тамо је, колико памтим, стајало да све мора почети на КОСМЕТу. И,почело је. Они, мало старији сјетиће се како се све то одвијало са „једнонационалним тровањем“ по школама! У то ће се, ма колико ова спин конструкција смијешно изгледала, активно укључити и све „свјетске“, а већ заробљене ТВ станице од CNN а и BBC a до других слугу Глобалиста (или сатаниста, свеједно).
Тада је започео и наручени штрајк рудара у Трепчи. Није се знало због чега штрајкују, а нису баш ни штрајковали. Сви су, пред нарученим ТВ камерама (грешка организатора снимања) изгледали ко „за параду“, сити, наспавани, свеже избријани…
Тада је предједник Предсједништва, др. Стипе Шувар, пожурио да их посјети, а ја сам, знајући да је то била „овјера“ издаје, пожурио да дам оставку на функцију шефа негдашњег озлоглашеног Агитпропа! Наравно, у оставци на Предсједништву сам навео друге разлоге ( а било их је подоста), али нијесам могао да кажем онај кључни, због потписа на чувању „државне тајне“ да је у питању – издаја земље!! Тада сам се опростио и од ЦК СКЈ и од Партије (антисрпске), којој сам био вјерник 30 година.
Нешто касније, испоставиће се, не знам због чега (вјероватно због разбијања Србије) да је Косово остављено за крај југословенске драме, која и до данас траје.
На овом Порталу сам свједочио и о томе, како смо покушали, годину дана прије проглашене НАТО сецесије Косова, да формирамо Лазареву гарду, како нам због Косова не би гинули регрути, као они на Кошарама, него , ако буде прилике, ветерани и добровољци , али смо били саботирани од ДОСових издајничких режимлија!
Има ли наде да се та идеја данас обнови и обзнани? Судећи по божанственим литијама у Црној Гори, које су почињале и завршавале се пјесмама о Косову, на којима сам и сам учестовао, само би црногорски добровољци, без ичије помоћи, могли вратити Српско Косово!
Јован Лакићевић/ИН4С