Након што је шеф НАСА Бил Нелсон оптужио Пекинг да „није испунио одговарајуће стандарде“ и да „није одговорно и транспарентно деловао у свемиру“ огласила се и Кина. У оштром обраћању портпаролка кинеског министарства спољних послова Хуа Чуњинг оптужила је америчке медије да имају „двоструке стандарде“ и да су изазвали хистерију око потенцијалне штете изазване поновним уласком кинеске ракете „Лонг Марш 5Б“ у Земљину атмосферу током викенда.
Чуњинг је навела да је Пекинг незадовољан двоструким стандардима у извештавању о истраживању свемира и подсетила на „романтично медијско извештавање о ракети ‘СпацеX’ која је у марту пала на једну фарму.
„Неки амерички медији и неки људи очигледно имају двоструке стандарде по овом питању. Сви се можемо присетити да су, у марту ове године, када је ракета у САД пала на фарму, амерички медији користили романтичне речи попут ‘звезде падалице које осветљавају ноћно небо’ и ‘блистав светлосни шоу’, изјавила је портпаролка.
Кинеска ракета, чији су остаци у недељу пали у Индијски океан у блитини Малдива изазвала је велику пажњу америчких медија. У својој анализи ЦНН пише да су кретање ракете и потенцијално место пада помно пратиле и свемирске агенције и стручњаци, док је званична Кина и државна свемирска агенција данима ћутале. Како наводи амерички медиј, разлог је то што је Кина била на мети критика јер је дозволила да тако велики делови ракете падну на Земљу у слободном паду, што представља ризик за многе земље.
Коначно у недељу Пекинг је прекинуо тишину, потврђујући да су остаци ракете пали у Индијски океан у близини Малдива након што су делови ракете сагорели у атмосфери. За многе који су се пратили повратак ракете, ове вести су донеле велико олакшање. У кинеским државним медијима тврдило се да је ова интензивна светска пажња само напор Запада да дискредитује кинески свемирски програм и осујете његов напредак, наводи ЦНН.
„Њихова превара и клевете биле су узалудне“, наводи државни лист Глобал тајмс, оптужујући америчке наунике и НАСА-у да делују против своје савести и да су „антиинтелектуални“.
„Ови људи су љубоморни на брзи напредак Кине у свемирској технологији. Неки од њих чак покушавају поремете будућа лансирања за изградњу кинеске свемирске станице“, наводи лист.
Иако Пекинг већ дуго оптужује западне земље и медије да за Кину имају друге стандарде, кинески званичници такође рутински имају националистички одговор за сваку критику, означавајући то намерним покушајем да „клеватања Кине“. Таква жестока одбрана посебно је очигледна када је у питању кинески свемирски програм, важна тачка националног поноса и извор престижа владајуће комунистичке партије.
Кина је каснила са истраживањем свемира, лансирајући свој први сателит тек 1970. године, односно 13 година након СССР-а и 12 година након САД. Али последњих деценија постала је водећа у свемирској трци – била је прва чији је сателит слетео на удаљену страну Месеца 2019. године, а прошле године се успешно вратио са месечеве стене.
Од 1999. године САД су увеле контролу извоза сателитске технологије у Кину. Године 2011. Конгрес је донео закон који је наметнуо ограничења НАСА-ином ангажовању са Кином. Сходно томе, кинеским астронаутима је забрањено коришћење Међународне свермиске странице – једине свемирске станице у орбити која је настала у сарадњи САД, Русије, Европе, Јапана и Канаде.
Кина је зато одлучила да изгради своју свемирску станицу Тиангонг (што значи на кинеском – небеска палата). Прошлог месеца су успешно лансирали свој први модел ракете која је привукла светску пажњу и претрпела бројне критике.
Оптужујући Запад за њихову „клеветничку кампању“ кинески државни медији и свемирски стручњаци пропустили су да објасне зашто је ова ракета изазвала анксиозност међу светским научницима. Ракете обично имају уређаје који им омогућавају контролисани повратак и циљају на океан. Или су остављени у такозваним „гробљима“ орбита које их деценијама и вековима држе у свемиру. Кинеска ракета чија је тежина око 20 тона, највећи је свемирски објекат који се неконтролисано вратио на Земљу у скоро три деценије – и велико је одступање од праксе других свемирских агенција.
Постоје и забрињавајући преседани за оно што се дешава у таквим инцидентима.
Америчка свемирска станица Скилаб распала се изнад Индијског океана и расула остатке по западној Аустралији када се вратила на Земљу 1979. године. У новије време, комад отпада са ракете Спејс Икс Фалкон 9 слетео је на фарму у држави Вашингтон, након што се друга фаза ракете распала при поновно уласку.
Нова.рс