Док у Бриселу тврде да доприносе окончању кризе, други сматрају да се овим потезом директно мешају у унутрашња питања државе како би обезбедили већи утицај на политичке прилике.
Европска унија је преко својих невладиних организација платила кауцију од непуних 10.000 евра како би грузијски опозициони лидер Никанор Мелија био пуштен из притвора. Заменик шефа странке Уједињени национални покрет, чији је лидер бивши грузијски председник, а сада шеф украјинског извршног комитета за реформе Михаил Сакашвили, познат је по томе што је предводио антируске немире кад је 2019. године у грузијском парламенту одржана седница међународне интерпарламентарне уније православних посланика.
Притом, сам Мелија није хтео да се одазове судским позивима и није хтео да плати кауцију за пуштање. Ухапшен је 23. фебруара, пошто му је укинут посланички имунитет, заједно с неколико опозиционих активиста, због организовања насиља на протестима те 2019. године, после чега су поново уследили масовни антивладини протести у Тбилисију. Демонстранти сматрају да је оптужница против Мелије политички мотивисана, захтевају његово пуштање на слободу и расписивање ванредних парламентарних избора. Од тада у Грузији влада опозициона опструкција парламeнта, а у фебруару је премијер Ђорђи Гакарија поднео оставку због неслагања с одлуком прaвосудних органа.
Европска задужбина за демократију и Грузијско удружење младих прaвника у суботу су уплатили новац за кауцију, а ЕУ је навела да се нада да ће се тиме окончати политичка криза у овој кавкаској држави. Криза ће бити превазиђена једино уколико парламент почне нормално да функционише и уколико опозиција призна резултате парламентарних избора одржаних 31. октобра прошле године, на којима је победио Грузијски сан.
Политичка криза у Грузији не показује знаке смиривања, напротив. Почетком марта је грузијска опозиција захтевала да нови-стари премијер Иракли Гарибашвили (био је председник владе и од 2013. до 2015. године) одступи с функције због недавних оптужби за корупцију. Једна опозициона телевизијска станица је 7. марта објавила наводни аудио-снимак разговора премијера и Бере Иванишвилија, сина оснивача Грузијског сна, Биџине Иванишвилија. Грузијски сан је одбацио снимак као монтиран.
Током посете Грузији 1. марта, председник Европског савета Шарл Мишел је позвао политичке странке у земљи да се укључе у дијалог како би ублажиле погоршање кризе. САД су такође изразиле забринутост због „дестабилизујућих акција” а „Фридом хаус” је констатовао пад демократије у Грузији. У априлу је ЕУ као посредник издејствовала споразум опозиције и владајућег Грузијског сна, који предвиђа правосудне и парламентарне реформе, али је опозиција условила споразум пуштањем Мелије на слободу.
Владајућа странка сматра да је ЕУ платила кауцију за Мелију како би исказала своје интересовање за прилике у Грузији и обезбедила већи утицај на политичке прилике. Мелија је пуштен из притвора у понедељак, а прети му казна од шест до девет година затвора.
У недељу је премијер Иракли Гарибашвили рекао да Грузија има много проблема, од сиромаштва, преко незапослености, до пандемије, те да га не занимају „осредњи наступи контроверзних политичара”, као и да нико у Грузији не може бити изнад закона. Влада сматра да Мелија (41) није политички затвореник, него да је приведен због нарушавања реда.
У грузијском политичком животу је много политичких актера и ни опозиција није јединствена. Један од лидера Лабуристичке партије је крајем прошлог месеца упозорио да је у земљи успостављена „диктаторска владавина” САД. Он је рекао да иза срамног ултиматума стоји америчка амбасадорка у Тбилисију Кели Дегнан. Тај ултиматум је наводно довео до тога да је део опозиције 19. априла потписао документ о пристанку да се врати у парламент, што је званично била иницијатива председника Европског савета Шарла Мишела.
Биљана Митрановић/Политика