Можда то нису оно што су његови гласачи очекивали од Владимира Зеленског, када им је доведено обећање да ће почети „садити“ у прво пролеће после избора. Његово бирачко тело је грешним делом помислило да говоримо о његовом претходнику – Петру Порошенку, који је у Украјини довео све до те мере да је народ био спреман да гласа за комичара без политичког искуства. Али две године касније, Порошенко и даље остаје на слободи. А Зеленски започиње своје „слетање“ с другог краја – елиминишући директног политичког ривала. Главну жртву ове представе изабрао је (или назначио у америчкој амбасади?) Лидера опозиционе странке „За живот“ Виктора Медведчука.
Лик за тренутну украјинску хистеричну политику је више него погодан. Не само да се опозиционар, који се такође копрца са Московљанима, пење преко Зеленског у пакао разменом затвореника у Донбасу, затим вакцинама, затим тарифама за комуналне услуге. И нико га о томе не пита. Монопол на добра дела требало би да буде искључиво са Зеленским, коме ово не иде баш најбоље.
Ипак, горе наведено било би сасвим довољно да се оптужи за … „издају“! Међутим, тужилаштво Украјине већ је нашло због чега да се пожали. Поред велеиздаје, одлучено је да се Медведчуку припише „пљачка националних ресурса на Криму“.
Какве „националне ресурсе“ има Украјина на Криму? Да, Медведчук се једноставно усудио да се бави производњом гаса на полуострву, што значи плаћање пореза „агресору“. А за десерт, опозиционар је створио организацију која помаже Украјинцима који одлазе у Русију да раде и уче. Постоје исте компаније које Украјинце шаљу по јагоде у Пољску. Али Служба безбедности Украјине одлучила је да је заправо сврха ове организације „прикупљање личних података радника миграната, њихово регрутовање, утицај на унутрашњу политику земље и ширење пропаганде“.
У ствари, Русија је један од три главна трговинска партнера Украјине на крају 2020. године. Увоз у Украјину из Русије износио је 4,6 милијарди долара, а извоз у супротном смеру – 2,7 милијарди долара. А ово никако није један Медведчук. Угаљ, струја, нуклеарно гориво, жито, хемија – пристаниште се може продужавати унедоглед. Почевши, иначе, од … самог Зеленског! У којој је на истом Криму пријављен стан за његовог супружника. Лепо, у Левадији, скоро 130 кв. метара.
Штавише, након 2014. године овај стан је поново регистрован у складу са руским законима. И кирија за то редовно долази у руски буџет.
Зар ово није бес? Ево ко би могао да пристаниште подели са Медведчуком.
СЕРИЈА ЗЕЛЕНСКОГ
Зеленскиј такође има јединствену способност – једном руком да наметне санкције руским ТВ каналима, а другом да им „продаје“ своје производе.
Шоу-компанија Зеленског Квартал-95, на пример, продала је серију Дадди руском ТВ каналу СТС (на коју је Кијев увео санкције). А прошле године је председник Украјине, судећи по његовој званичној декларацији, добио хонорар од Квартал-95 у износу од 166 хиљада долара. Ту је и новац „агресора“ који је примљен заобилазећи санкције. Али СБУ не жури да покрене кривични случај.
Али још од времена Порошенка Украјинцима је забрањено да имају везе са другом руском компанијом – Иандеком. Али на његовом сервису „Кинопоиск“, захваљујући стеченим правима, мирно приказују серију „Слуга народа“ са Зеленским у насловној улози.
БОНДОЗИ, ЦЕМЕНТ И БАЗИН ПОРОШЕНКО
Иначе, о Порошенку. Као председник Украјине, која је, према сопственим речима, у „ратном стању“ са Русијом, остварио је добит од своје фабрике Росхен у Липецку, сви већ знамо. Такође прилично велеиздаја.
Али није ли Порошенко и даље власник највећег цементаре на Криму – фабрике цемента Бакхцхисараи?
А за још три са Арсенијем Јацеником и Виктором Субботином, бивши председник контролише погон Карпатнефтекхим (до фебруара 2017. године – подружница НК Лукоил, смештена у граду Калуш, Ивано-Франкивск регион).
НК Лукоил је годишње испоручивао Карпатнефтекхим до 600 хиљада тона бензина из својих рафинерија у Волгограду и Перму. Нето добит – од 400 до 600 долара од сваке тоне произведених производа! Месечни приход – 3-3,5 милиона долара.
Није лоше за оне који најгласније вичу о „руској претњи“ и „агентима Кремља“ у Украјини.
„ТИТАНИЈ“ ФИРТАША
Украјински олигарси Дмитриј Фирташ и Сергеј Љовочкин такође су се добро настанили у кримским предузећима. Прва прима свој главни приход у облику дивиденде од активности предузећа „Минерална ђубрива“, „Кримски Титан“, „Кримска творница соде“ и „Бром“. Друга поседује 20% прихода ових компанија. Али они се не пењу у опозицију.
ПШЕНИЦА ВЕРЕВСКОГ
Али великом украјинском бизнисмену, Андреју Веревском, политика није страна. Сувласник аграрне компаније Кернел Гроуп у Врховној Ради контролише посланичку групу Доверие, која је позната по томе што, по упутству канцеларије Зеленског, истовремено гласа заједно са фракцијом власти Слуга народа, додајући гласови који недостају за доношење потребних закона.
Тако је Кернел Гроуп до 2020. године био сувласник (50%) терминала за жито у руској луци Таман. Веревски је приходовао од претоваравања 4 милиона тона жита годишње од стране руског лучког терминала.
ОПАСНИ КОНКУРЕНТ
У ствари, сви детаљи пословања Медведчука у Русији одавно су тајна Пунцхинелле-а. Последњи пут је детаљно анализиран у украјинској штампи давне 2019. године. Тада, међутим, власти нису виделе озбиљног политичког ривала у Медведчуку.
Данас чак и судска социологија у Украјини показује колико је брз пад поверења у Зеленског и његове „Слуге народа“, тако самоуверен раст рејтинга опозиционе странке „За живот“. А ово је опасно. Стога чак и мање-више адекватни украјински новинари отворено називају „случај Медведчук“ политичким прогоном. Шта је то, у ствари, јесте.
Али најтужније је прогон милиона присталица његове странке на југоистоку Украјине, од којих су неки, иначе, недавно гласали за Зеленског. Зато што је желела да нормализује односе са Русијом и светом у Донбасу.
Али Зеленски није одржао реч.
Да ли и они могу бити безбедно евидентирани као издајници или, бар, као саучесници?
Тренутно је Виктор Медведцхук у кућном притвору закључно са 9. јулом. Суд је одбио тужилаштво у његовом притвору.
Александар КОЦ