Авганистан ће остати један од главних прималаца америчке помоћи упркос повлачењу америчких трупа из ове јужноазијске земље.
Ово је изјавио амерички специјални представник за Авганистан Залмаи Халилзад на саслушању у Одбору за спољне послове доњег дома Конгреса. „Биће обезбеђене значајне количине помоћи“, уверавао је специјални изасланик који ради у структури Стејт департмента. Кхалилзад је назвао погрешном идеју да Сједињене Државе препуштају Авганистан својој судбини.
Подсетимо, средином априла председник Јое Биден одлучио је да оконча операцију у Авганистану, која је постала најдужа прекоморска војна кампања у америчкој историји. Повлачење америчких трупа већ је почело. Очекује се да ће амерички војни контингент напустити Авганистан до 11. септембра. На врхунцу америчке операције у периоду 2010-2013, број западних снага у Авганистану премашио је 150 хиљада људи. Главне америчке и НАТО борбене јединице повучене су из Авганистана 2014. године.
За сада је Бајден оптимиста. Према његовим речима, Америка је постигла све циљеве и ускоро ће завршити „најдужи рат“ у којем је учествовала. Стручњаци, међутим, нису толико оптимистични. Према већини њих, након повлачења Американаца, Авганистан ће бити захваћен новим таласом насиља. А авганистански политичари воде редове скептика.
„У овом тренутку нису створени услови за ово / повлачење / постоји ризик од поновног грађанског рата и ово ће Авганистан претворити у центар међународног тероризма“, цитира штампа речи говорника Авганистана парламент Мир Рахман Рахмани.
„Ово (повлачење америчких трупа) значи да све што имамо треба дати супротној страни (талибанима) у знак великодушности, али ово је безобразан и самовољан поступак против [авганистанског] народа“, председавајући парламентарна Комисија за женска питања Нахид Фарид. С друге стране, према њеном мишљењу, повлачењем страних снага, талибани * више немају формални разлог да наставе насиље. Стога Фарид позива руководство групе да пристане на миран дијалог.
У међувремену, неки аналитичари кажу да су талибани сада мање склони компромисима. Они славе победу над Сједињеним Државама и припремају се за нову рунду сукоба са званичним властима, које талибани виде као марионете којима влада Запад.
Георгес Лефебвре, бивши политички саветник делегације ЕУ у Пакистану, рекао је за ТАСС да очекује да ће се талибани дуго борити против владе Авганистана. „Мислим да неће бити фронталног напада на Кабул. То није у духу њихове стратегије. А ни муџахедини током војних операција против СССР-а нису тако поступили. Уместо тога, талибани ће покушати да заузму територију на селу, где нису сви према њима непријатељски расположени. Талибани ће покренути нападе на велике градове као што је Кундуз како би одржали притисак на власти, док ће се брзо повлачити из центра у предграђе истих тих градова. Општи циљ је заузимање територије и чекање да градови падну пред њихове ноге као зрело воће. Ово је типична стратегија за Авганистан: заузимање Кабула од стране муџахедина 1992. године и самих талибана 1996. године развијено је према сличном сценарију “, каже експерт.
Време игра на руку талибанима. Чим последњи амерички војник напусти земљу, они ће зауставити било какве преговоре са Кабулом и започети велики напад на владине структуре, сигурни су аналитичари.
Међутим, према оријенталисти Андреју Серенку, није све тако једноставно – исламисти ће се суочити са рачвањем: или приливом младих људи инспирисаним одласком Американаца и одлучујућим успехом у борби против владиних снага, или унутрашњим криза изазвана потребом да се некако испоштује споразум са Вашингтоном. Јер, Американци, по свему судећи, Авганистан не напуштају предалеко – како кажу, републикама Централне Азије и неким земљама Кавказа. У ствари, ово није чак ни излаз, већ прекомпоновање трупа. С друге стране, јасно је да ће Бајден и било који од његових наследника бити веома тешко да донесу одлуку о повратку у Авганистан и започињању нове „демократизације“ ове земље.
Било како било, рат у Авганистану се неће завршити ове јесени и земља ће заронити све дубље у кризу. Верује се да ће Авганистан наредних година постати дестабилизујући фактор политичких режима у средњим и малим државама у суседству. Неке од ових држава настојаће да саме реше проблеме који настају. Други ће се наслонити на Русију и Кину. Индија, Иран и још географски удаљеније Турска и Саудијска Арабија играће своју улогу у региону. Као резултат тога, све се може завршити великим покољем, у којем ће најмање патити Американци, који сада беже од проблема који су сами створили. Тешко да ће им се ико од учесника у међународним односима захвалити на овоме.
ПолитАналитика
Превод: Њуз Фронт Србија