Откада је његова партија изгубила изборе 30. августа, па касније у Никшићу и Херцег Новом доживјела тотални дебакл, милитантна реторика предсједника Црне Горе не јењава. За ратовање се опредјелио мало након што се пресабрао и одлучио да се не предаје – политички пораз је условио војнички отпор. Одлучио се за герилски начин ратовања и шуме су постале његова животна реалност.
На прес конференцијама би му најбоље пристајало маскирно одијело, укрштени реденици и нека герилска капица са Секулиним ликом. Но, пошто се угледа на косовску герилу, редовно се брије као Тачи, и даље носи скупа одијела и сатове као Харадинаи и Кељменди. Толико је велик и моћан да све на њему заслужује да буде именовано деминутивом.
Већ пола године предсједник Црне Горе понавља да су „сва средства дозвољена у борби за одбрану државе“, а јуче је своје герилце позвао да не смију да дозволе “ мањак борбености и самопоштовања“, јер ако се то случајно деси, како каже:“ Изгубили смо битку“! Човјек и поред пораза тек очекује да буде поражен! Шта рећи: рођени ратник!
Да је ствар озбиљна и крајње војно профилисана, потврђује нам његова посјета сједишту НАТО- а у Бриселу, гдје је, како то герилци и паравојска најчешће раде, пред међународним црногорским партнером оклеветао Владу и Премијера за “ цурење информација“ и прозвао их да се „морају суочити са политичком одговорношћу“! Острашћени војсковођа није се много освртао на опаску генералног секретара Јенса Столтенберга када му је онако зајапуреном и опијеном објашњавао да је „кохабитација унутрашња ствар земље чланице НАТО-а“, да НАТО зна шта значи демократска промјена власти и да није баш дипломатски пристојно, а ни по НАТО стандарду да тако јавно деградира и дерогира државу чланицу из које долази.
Умјесто да примири након посјете Бриселу и уочи државног празника којим је подијелио Црну Гору, он оптужује нову већину да „жели да тотално приграби власт“ и у духу нацифашиста пребројава грађане по референдумском питању од прије петнаест година те, не да пријети, већ им непотписивањем акредитивних писама, одузима основна грађанска права.
Зашто су грађани пристали на овакво понашање предсједника, иако су му јасно поручили да нема више легитимитет? Да ли институције система имају право да дозволе некоме да чини оволику материјалну и моралну штету једном друштву и држави? Исто питање се грађанима може поставити када је у питању Јавни сервис!
Да ли је паравојска потцијењена или је заиста предсједникова умишљеност прешла границе сваке грађанске подносљивости када би требало да реагује Баћов брат, а не Баћо? Нијесу овдје у питању тужилачки закони нити акредитиви, већ предсједникова тинтара, драги професоре и пјесниче, Баћушка!
Божидар Ровчанин/ИН4С