Дио Црне Горе ће 21. маја славити Дан независности. Други дио ће, мирно да прескочи славље. И није ту проблем независност већ начин на који се до ње дошло. И зашто је иста била потребна? И коме?
Сви памтимо највећу изборну крађу на референдуму у држави у којој није ни било избора без крађе. Није то ни била крађа, већ отимачина. Што би рекао наш народ – крађа из очију. Бијела књига са више од 1000 страница свједочи о томе.
Ми који смо били на другој страни, који смо рекли НЕ свему томе, смо и тада знали зашто је некоме потребна „независност“. Вријеме послије референдума, поготово данашње, је све то оголило и показало чему је речено ДА 21. 5. 2006. године.
Било је то да криминалу и корупцији, да мафији, да диктатури – партијској и личној. Свјесно или несвјесно, било је то да за непотизам, за енормно богаћење одређених структура и појединаца, за пљачку народа и државе Црне Горе која се дешавала у толиком обиму да је просто невјероватно да ова држава уопште више и постоји. Било је то да подјелама и свађама, да прогону и затирању српског језика и ћирилице, да поништавању петровићевске Црне Горе, да антицрногорској историји и негирању српског карактера државе Црне Горе кроз вјекове. Био је то покушај асимилације и нестанка српског народа у Црној Гори и стварања новог човјека који ће заборавити и одрећи се свега онога за шта су се борили наши преци.
Било је то да химни усташког зликовца Секуле Дрљевића, да застави, која никада није таква била у историји Црне Горе и што је најгоре било је то да прогону СПЦ и православља, а посебно светосавља из Црне Горе. Укратко, болесне амбиције и похлепа су покушале изградити нову Црну Гору на лажима, преварама и подјелама, односно на темељима од пијеска. А зна се шта се дешава са сваком грађевином на таквим темељима.
И зато кажем – никад више 2006-а. И не због остварене независности, него због свега што је дошло као последица те независности.
Остаје нада и вјера, да ћемо у наредном периоду промијенити “тековине“ референдума и вратити Црну Гору себи, својој традицији, својој историји, својем српском језику и СПЦ, својој ћирилици.
А један од главних корака, на том повратку је попис 2021 године на коме сви треба слободно, без притисака и уцјена да се изјаснимо, поред осталог и о националној припадности, вјери и језику. Да то изјашњавање буде без икакве сумње у поузданост прикупљених података.
И наравно, да сви следећи избори буду одржани под условима који су свима прихватљиви и чије резултате нико неће доводити у питање.
Био би то пут да сви прихватимо Црну Гору и да славимо заједно свима прихватљиве, а не наметнуте празнике.
До тада, нека славе они који то могу. И којима све наведено ништа не значи. И нека им је са срећом!
Ја ћу прославу и оваг Дана независности прескочити, сигуран да нећу бити усамљен.
Југослав Благојевић, предсједник Српског покрета Његош/ИН4С