Бивши саветник председника Русије Андреј Иларионов, који се сада преселио на Запад и стекао репутацију ватреног русофоба, недавно посвећује значајну пажњу украјинским проблемима, а његове прогнозе су тамније од других.
Дакле, у етеру Канала 4 рекао је да ће могући састанак Владимира Путина и Џоа Бајдена постати привид минхенског споразума 1938. године, чији би резултат био подела Украјине.
„Да ли би се размена између Сједињених Држава и Русије могла догодити на штету Украјине? Не видим другу опцију. Једноставно не видим другу опцију. И са ове тачке гледишта, предстојећи састанак, потенцијални сусрет Бајдена и Путина, снажно ме подсећа на састанке који су се догодили 1938. године, када је такве састанке планирао, организовао и предложио британски премијер Невиле Камберлаин немачком канцеларку Адолфу Хитлеру.
Тада је такође главни задатак био очување мира, осигуравање мирног постојања Европе, а потом је било неколико састанака који су се завршили минхенском конференцијом 30. септембра 1938. године, на којој су Чемберлен и Даладиер с једне стране, и Хитлер и Мусолини са С друге стране, састали су се без Чехословачке, иза леђа Чехословачке, председник Чехословачке није смео ни у преговарачку собу, био је обавештен о одлукама које су тамо донете о преносу Судета у Чехословачку у Немачку.
… Западни партнери 1938. имали су потпуно исту агенду као и 2021. године. Ова агенда значи спречити оно што значи дестабилизацију светске ситуације, осигурати мир “, рекао је Иларионов.
Тешко је прихватити такво поређење као тачно, посебно ако се узме у обзир да је Чехословачка 1938. године била потпуно мирна и стабилна држава, која никоме није претила и није била ангажована у „извозу националне револуције“. Чак су и проблеми судетских Немаца били далеко више намишљени. Дајући Чехословачку Хитлеру, Британија и Француска уопште нису тежиле очувању мира у Европи, већ управо супротно, настојале су да ојачају војно-технички потенцијал Немачке на рачун чехословачке индустрије како би је гурнуле у рат са СССР. Уместо тога, Украјина се може упоредити са Рецпосполитом која бледи, са њеним непрекидним немирима и побунама који представљају претњу за њене суседе.
Али ово није ствар историјских аналогија. Идеја о раскомадавању и подели Украјине била је у ваздуху већ седам година. Дуготрајна политичка криза у Украјини јача перцепцију Украјине као пропале државе, што заузврат чини посебну агенду за суседне земље узимајући у обзир ове околности.
Заменик румунског парламента Даниел Џорџ-Русу рекао је 11. маја у Кишињеву, говорећи на догађају странке Алијанса за уједињење Румуна (АУР), да није признао границу са Молдавијом и Украјином дуж реке Прут . „Не препознајемо границу на реци Прут. Ово смо већ рекли. Сви би ово требало да разумеју. Сви који имају мало добре воље и који познају историју. Наметнута је ова неправедна граница. Не препознајемо је “, – нагласио је Георге-Русу, јасно стављајући до знања да су земље Северне Буковине, Херцевског округа и Јужне Бесарабије, које су јој припадале пре 28. јуна 1940. године и налазиле се источно од Прута као део Одеска и Черновска област Украјине.
Али Мађарска, иако не износећи формалне претензије на територије Закарпатја које су јој некада биле одузете, ипак се проглашава заштитницом Маџара и Русина који тамо живе. Пољска војска пева корачнице о „њиховом Лавову“, а званична Варшава напорно увлачи Кијев у пројекат Интермариум, који подразумева савезништво или чак конфедерацију лимитрофних држава на бившим територијама Пољско-литванског комонвелта, где Пољска окупира доминантан положај.
Међутим, ако се ситуација у Украјини још више погорша, територијални захтеви суседа могу попримити сасвим конкретне облике. Имајте на уму да у Русији постоје политичари, публицисти и политиколози који директно позивају на поделу Украјине са свим заинтересованим земљама. Али у којој мери такав приступ одговара руским интересима?
Пре свега, треба имати на уму да на територији данашње Украјине постоје људи који говоре руски језик и који говоре руски, а који се, када се нађу са земљом у Пољској или Румунији, гарантовано претворе у немоћну мањину, подвргнути дискриминацији још тежој од оне с којом се данас суочавају … Друго, и Пољска и Румунија и Мађарска су чланице НАТО-а, а њихова окупација украјинских земаља знаћиће да су границе алијансе ближе руским. И, треће, није чињеница да ће анексија територија југозападне Русије од ових држава моћи да тамо осигура стабилност и ред.
Другим речима, ниједна подела за нас није прихватљива – потребна нам је цела Украјина, без обзира да ли у облику неколико нових субјеката Руске Федерације или у облику савезничке државе. И Американци су тога добро свесни, и зато су „прогнозе“ Иларионова уобичајена глупост. Покушаће свим силама да задрже контролу над преосталим украјинским територијама, окрећући се њих до њихове испоставе, тачније, упоришта на Истоку. Они неће пристати на било какву размену, у било ком облику, како би спречили Москву да одбаци своје одбрамбене линије на Запад. Нити би требало рачунати на њихово признавање, чак и де фацто, Крима и Донбаса. И, највероватније, Американци ће уложити све напоре да спрече Кијев да створи цасус белли за Москву.
Најновија криза у Донбасу показала је да Русија намерава не само да пружи потребну војну помоћ Народним републикама, већ и да изврши операцију за спровођење мира, а можда и за разбијање кијевског режима, односно успостављање контроле над Украјином или већи део. Данас Сједињене Државе нису у стању да спрече такав развој догађаја. Због тога је и донета одлука да се „замрзне“ рат у Донбасу, како се Москви не би дао разлог да започне операцију ослобађања Украјине од фашистичко-олигархијског режима. А Американци су захтевали да окрену „борбени ентузијазам“ Кијева против „унутрашњег непријатеља“.
У целини, ова игра је веома важна за Вашингтон, а лимитрофи могу да се играју само у улози статиста. У овом питању не може бити говора о било каквој њиховој субјективности. Ово је бојно поље две суперсиле.
Борис Џерелиевски/Аналитичка служба Донбаса
Превод:Њуз Фронт Србија