Да су Срби лоши момци који су главни кривци за ратове на тлу бивше Југославије мантра је коју су стално понављали западни политичари који су тиме правдали кршење међународног права, увођење санкција и бомбардовање суверене државе. Овај негативни мит о наводној српској одговорности, који је својевремено преношен на филмско платно и био доминантан у холивудским, али и регионалним филмовима, последњих година је почео да се круни.
Чини се да је извињењем председника Чешке Милоша Земана за НАТО бомбардовање тај негативни наратив о Србима додатно доведен у питање, као и устаљени изговори да је до агресије Северноатлантске алијансе дошло због етничког чишћења Албанаца на Косову, што готово нико од политичара и медија на Западу раније није доводио у питање.
Вест о сукобима на Блиском истоку бар неколико сати није била главна када се у уторак председник Чешке Милош Земан извинио Србима за НАТО бомбардовање 1999. године. Иако је Земан и раније тражио да Чешка повуче признање независности лажне косовске „државе”, нико није очекивао да ће се приликом сусрета с председником Србије Александром Вучићем извинити за то шта је наша земља прошла пре 22 године.
„НАТО бомбардовање било је грешка… било је то горе од злочина и ја бих замолио српски народ да нам опрости”, рекао је у уторак Милош Земан после састанка са српским колегом Вучићем у Прагу. На заједничкој конференцији за новинаре пренео је да је с Вучићем разговарао о традиционалном чешко-српском пријатељству и подсетио на 1938. годину, када су Чешку, како је рекао, изневерили западни савезници, и на 1968. годину, када су их изневерили источни савезници. „Српски народ у оба случаја изразио је своју подршку. Ми смо му захвалили бомбардовањем”, поручио је Земан.
Вучић је изјавио да је извињењем српском народу, због учешћа Чешке у НАТО бомбардовању, председник Чешке ушао у историју Србије и нагласио да ће то ући у уџбенике. Шта год било у будућности, шта год да се дешавало, биће јасно да је један председник који је учествовао у доношењу неке одлуке изговорио да се извињава због бомбардовања Србије, да је рекао да га је то мучило годинама, казао је Вучић и додао да је Земану бескрајно захвалан на његовој храбрости. „Мислим да не постоји ништа важније него да се каже да можда јесте први, али да није последњи председник који ће упутити извињење, а то су управо његове речи”, рекао је председник Србије након састанка одржаног у уторак.
Председник Скупштине Србије Ивица Дачић каже да је извињење председника Земана частан гест који треба да упуте све земље које су нас бомбардовале. „То треба да ураде од генералног секретара НАТО-а, високог представника ЕУ, па до САД, Велике Британије и Француске”, рекао је Дачић за ТВ Пинк. Извињење Земана актуелни чешки званичници тумаче као гест у лично име, а не извињење чешке државе и, као и медији, подсећају да је управо Земан као тадашњи чешки премијер дао зелено светло да НАТО бомбе падну на Србију. Земан је, међутим, подсетио да је Чешка у време када се о томе одлучивало била тек неколико недеља у НАТО-у. „Тражили смо сагласност и очајно тражили бар једну земљу да буде против, али остали смо сами. Ипак је то био недостатак храбрости”, рекао је Земан.
Управо током посете председника Вучића у Прагу се могло чути да Чешка снажно подржава евроинтеграције Србије, што није новост јер је из ове земље стизала подршка не само интеграционим већ и економским односима две државе. То се временски скоро поклапа с последњим „нон-пејпером” који је објављен у Немачкој и најмање је лош по решењима која се нуде за решавање косовског проблема, до те мере да, према наводима медија, предвиђа да Косово буде под суверенитетом Србије наредних 99 година.
Да ли је Земаново извињење путоказ за рушење мита о „српској кривици”, или чак промену политике коју је у протекле три деценије Запад водио према Србији, или је реч о потезу председника, односно тада премијера једне суверене државе, који није могао да поднесе срамоту што је дозволио да подигне руку за бомбардовање друге суверене државе?
Председница Центра за спољну политику Сузана Грубјешић каже да, упркос томе што је Земан отворено тражио да Чешка повуче признање Косова, нико није очекивао овакав гест. За „Политику” наводи да би до промена према Србима као главним кривцима могло да дође уколико би се још неки председник јавио после Земана, али ако све остане на извињењу председника Чешке, онда тешко да ће до тога доћи.
„Земан је годинама говорио да је погрешна била атмосфера 1999, када је он био премијер, али ако би се још неко јавио и рекао нешто слично као Земан, онда би то стварно значило промену тог наратива који се темељи на томе да су Срби били одговорни током деведесетих и да смо лоши момци”, каже Грубјешићева. Додаје да чак и уколико би се још неки политичар са Запада придружио Земану, било би погрешно да очекујемо да ће повући признање Косова.
Политички аналитичар Драгомир Анђелковић за наш лист наводи да Земан није одраз „мејнстрима” у чешкој политици, а самим тим и на Западу. Оцењује да је он човек специфичних погледа, који има храбрости да изнесе ставове који други не смеју. „То што је Земан урадио јесте за нас велика морална сатисфакција и сигурно ће имати одраза и одјека у чешкој јавности, али ипак, из тог потеза не треба изводити закључак да почиње преокрет на Западу. Он је то и раније мислио и сада је јасно изразио свој став, а већина западних политичара нема такав став и није спремна да прихвати да се радило о агресији на једну суверену државу и да нам се извине”, каже Анђелковић и додаје да не очекује у ширим размерама да дође до већег броја извињења. „Мислим да ће бити више таквих случајева и да ће време релативизовати западну причу да смо ми били лоши момци, али да ће се све преокренути и да ће они прихватити да смо ми били у праву, то се неће десити”, каже Анђелковић.
С њим се слаже и политички аналитичар Бранко Радун, који наводи да је то више била Земанова одлука која неће променити западну политику и однос према Косову. За наш лист наводи да то, ипак, није само приватна изјава јер је рекао нешто што многи политичари на Западу мисле. „Променила се клима на Западу и сада је то могао да каже, а сумњам да би то могао пре десетак година. Албанци су потрошили кредит и то је један до разлога за ову изјаву. То што се мења клима не значи истовремено да се мења и политика”, закључује Бранко Радун.
Јовановић: Чешки председник говори у име Европе
Живадин Јовановић, шеф дипломатије СР Југославије, потез Земана тумачи као позив на разум и наводи да очекује да то неће бити једино извињење које ће стићи на адресу српског народа због бомбардовања 1999. године. За „Политику” каже да Земан говори у име Европе и да је питање тренутка када ће и лидери неких других земаља да се ограде од тог злочиначког чина и да признају да је то била грешка, као метод решавања спорова. Наглашава да су тада у СРЈ знали да у Европи има много политичара који су били против бомбардовања. „Били су јаки отпори агресији, и то не од једног човека или једне државе, него од многих чланица НАТО-а било је снажних отпора да се учествује у једном илегалном нападу.
Ти отпори су били изразити у Грчкој, Француској, али и међу немачким генералима, као и у Чешкој, где су сматрали да нису исцрпљена сва дипломатска средства за решавање питања на КиМ и да не треба исхитрено предузимати војне акције. После напада на Југославију питање на Старом континенту било је ко ће бити следећа жртва НАТО пакта”, каже Јовановић.
Зашто Чешка није ставила вето на бомбардовање СРЈ
Милош Земан је 1999. као премијер чешке мањинске социјалдемократске владе дао сагласност за прелетање авиона НАТО-а преко Чешке, али је још тада упозоравао да се бомбардује због хуманитарне катастрофе косовских Албанаца, а да би био апсурд када би бомбардовање водило ка отцепљењу Косова од Србије.
„Тадашњег одлучивања чешке владе се сећам веома нерадо. Чешка је била последња земља која је дала сагласност за бомбардовање, и то из тог разлога што смо били у НАТО-у три недеље и вероватно не би било потпуно нормално када би као новајлија и као једина земља ставили вето на ту одлуку”, казао је Земан за агенцију ЧТК у интервјуу датом 2019. поводом обележавања 20. годишњице уласка Чешке у НАТО. Земан је подсетио да је Чешка 1999. покушавала да тражи савезнике у НАТО-у за дипломатско решење, али без успеха, и да је тек касније Чешку подржала Грчка и предложиле су дипломатску иницијативу.
Дејан Спаловић/Политика