Реаговање на текст „Сољење рана, без срама и стида”, „Политика” 15. мај 2021.
Случај је хтео да на дан када је „Политика” објавила отворено писмо мајке Небојше Стојановића, једног од радника РТС-а убијеног у нападу НАТО-а 1999. године, Израел сруши зграду у Гази у којој су биле канцеларије америчке новинске агенције Асошијетед прес и катарске телевизије Ал џазира. Израел тврди да је канцеларије у тој згради користила и терористичка организација Хамас и да је она зато била циљ, а не због тога што су унутра били новинари.
У препуној згради нико није погинуо. Зашто? Зато што је израелска војска станарима дала сат времена да се евакуишу. Одбрамбене снаге Израела објавиле су да су сви станари били упозорени да следи напад, а ту информацију потврдио је председник агенције Асошијетед прес.
Како Израел упозорава мештане Газе да ће нека зграда бити гађана? Станаре прво позову телефоном, онда им шаљу СМС поруке, а на самом крају, пре коначног напада, на кров бацају димне бомбе које не праве никакву штету већ служе као последње упозорење. „Цивилима дајемо довољно времена да се евакуишу”, наводе Одбрамбене снаге Израела.
Поштована госпођо Стојановић, замислите колико би наша потрага за кривцем за убиство вашег Небојше и 15 његових колега била лакша да је НАТО 23. априла 1999. саопштио: „У поноћ смо обавестили генералног директора РТС-а, Војску Југославије и Владу СР Југославије да ће у 2.00 бити гађана зграда Радио-телевизије Србије. Свим запосленима дали смо довољно времена да се евакуишу. Предузели смо све неопходне кораке да цивили не буду угрожени.”
НАТО то није урадио. НАТО је знао да је зграда РТС-а пуна људи и ипак је одлучио да је гађа. То је ратни злочин.
Владимир Радомировић/Политика