Залуду Вам плајваз, господине Веселине Вељовићу, неће Вам рука, свест и памет никада одмаћи даље од пендрека, и то је то.
Једноставно, дрво за мотику никада неће бити дрво за виолину, с том разликом што је и мотика за Вас морална громада и служи доброме, но ипак је све до онога у чијим је рукама…
Што се Вас тиче, некако највише подсећате на добош у плех- оркестру Мила Ђукановића.
Стотину пута крпљени добош који је одсвирао онолико сахрана Црној Гори надајући се да никад неће васкрснути, но ту сте се мало пресвирали…
Крепала је она авет од Милогорја, све за шта сте се пендреком борили отишло је на буњиште а ви, ожалошћена фамилија, сабрани над одром од балеге наричете ко сиње кукавице грцајући у смраду…
Смраду одра Монтенегра, ваших трагова, душа, образа…
И отписујете. Све што вам је минулих деценија било на врх језика, пардон, пендрека решили сте да баците на папир.
А, мучени папир ко папир – трпи свашта и свакога, па и Вас, господине без иоле Господа у себи, Вељовићу!
Ипак сте сада “саветник председника”, баста Вам да пишете, но руке и памет огрубеле од обијања бубрега за рачун Милогорја па Вам свака делује ко да се одронила на папир, ко да је батинама натерана да буде ту, но папир ко папир трпи свашта и сваку будалу…
У последњем надахнутом уратку под прозаилним насловом “Бешчашће кад му вријеме није” дохватили сте се ИН4С-а по ко зна који пут, апострофирајући његову издајничку улогу, с нарочитим освртом на лик и дело Гојка Раичевића и Саше Раковића, претећи како ће се “доћи време озбиљне анализе издајничког чинодејствовања…”!
Мада неизмерно поштујем и волим и Гојка и Сашу, браћа су то велика, немам намеру да им изигравам адвоката, имају довољно памети и куражи да се с Вама носе, но у име свих нас “ниоткуда”, “непоменика”, “клерофашиста”, “мрзитеља”, “издајника” и ”српског полусвијета”, (како сте нас крстили) који с чашћу пишемо за ИН4С морам да Вам одговорим.
Дабогда сви “мрзели” и “издавали” Црну Гору колико и ми који пишемо и сви они који читају ИН4С – живеће Црна Гора довека!
Кости предака тог “српског полусвијета” су темељи Црне Горе, пендрек-аветињо, све на чему она почива, све за шта се боримо за разлику од Вас који сте пребијањем костију стварали тамницу у којој сте оковали Црну Гору, српство, олтаре Свете Српске православне цркве, част, образ, морал, поштење…
Ми, “ниоткуди” можемо слободно и поносно Црном Гором, можете ли Ви, господине Вељовићу?!
Постојите ли без униформе и пендрека, позна ли Вас ко без силе и будзована, познате ли себе пред огледало или Вам се гади оношто видите?!
Ви који толико волите Црну Гору да сте се морали од те Црне Горе сакрити под скуте газде, у вилајет некаквог саветништва, у сенку где Вас Црна Гора неће познати као једног од својих највећих крвника, надате се…?
Ви који сте Христа наново распели завирујете у туђе душе а своју сте подвели газди ко конкубину бешчашћа и лажи!
Но, једно сте сасвим у праву – заиста долази време озбиљне анализе “издајничког чинодејствовања” и последњи сте који треба да му се радује, будите убеђени!
Цениће Црна Гора свачија дела и недела, а онда ћете имати и времена и папира колико Вам воља да пишете и отписујете… Добро је што полако улазите у форму, привикавајте руку на перо, дуги су дани у Спужу – биће то сјајна сабрана (не)дела…
Михаило Меденица/ИН4С