* На самиту Брдо-Бриони видјели смо јадну БиХ. Била је представљена са два става. Први је био бошњачки, а формулисали су га ратни злочинац Шефик Џаферовић и локална пијаница и будала Жељко Комшић. Али, они су чланови Предсједништва БиХ. И јадно изгледају кад их погледате наспрам трећег члана Предсједништва – Милорада Додика
* Србија једина изграђена и организована држава (на простору бивше Југославије). Србији се говори: хајде ви будите локомотива и повуците те пропале државне пројекте за собом – у неким мини-Шенгенима и асоцијацијама, по угледу на Вишеградску групу. А то је бесмислена понуда! Србија је дуго била талац таквих великих амбиција малих државица
* Ноћу се из Албаније, поред Македоније, или тунелом испод Проклетија, пребацују војне снаге, војне ефективе које ојачавају Бондстил
* На Косову је 6 одсто становништва – 75 000 људи, финансирано да се обучава у камповима око Приштине, Гњилана, Подујева, Пећи и Качаника. На 7 км од Приштине је насеље Ајвалија, тамо је био центар специјалних снага МУП Републике Србије у доба СРЈ, пред бомбардовање – а тамо су сада групе које тренирају амерички инструктори и РОСУ. Против Србије…
* Када им је Србија послије Другог свјетског рата дала државу и нацију – Македонци су јој узвратили формирањем сопствене цркве која је под утицајем Ватикана. Име Македоније је оспорила Грчка и морали су га промијенити. Македонски језик и нација су упитни од стране грчке и бугарске националности. Тако им је када нема српског кишобрана
* Мило Ђукановић се на Брду код Крања грлио са Вљосом Османи и држао страну шиптарским терористима, показујући тиме да су дио истог мафијашког братства које се бави трговином наркотицима и људима
_____________________________________________________
САМИТ Брдо-Бриони, који су организовале Словенија и Хрватска, показао је да је Србија једина организована држава – оценио је екксперт за безбедност Џевад Галијашевић.
Он је у интервјуу Српском Радио Чикагу поводом тог скупа, поред осталог, још рекао:
„Кад погледамо иницијативу предсједника Србије Александра Вучића видимо шта можемо очекивати у овом окружењу. На приједлог да се усвоји заједнички став о неповрједивости граница на западном Балкану, Вучић је интервенисао у маниру великог државника рекавши да треба да се дода да је то по Повељи УН. Дакле, ми подржавамо интегритет и територијалну цјеловитост држава на Балкану у складу саа Повељом УН. То су одбили, и цио дио је избачен из текста, а саопштење које су усагласили је нешто бесмислено што ништа не говори осим да се изражава заједничка воља да се крећемо у правцу ЕУ.
Вучић је рекао још једну ствар, а то је да Србија никада неће бити примљена у ЕУ и да он ту не види добру вољу. Када државник каже такву ствар, он уствари шаље поруку Словенији и Хрватској: „Не треба нам ништа од вас, не треба да за нас ништа износите или да ургирате – а нећете ни изностити захтјеве, неке које бисмо ми морали испунити када бисмо рекли да нам је стратешки циљ, да нам је питање опстанка да уђемо у ЕУ“.
С друге стране, видјели смо јадну БиХ.
Она је представљена са два става. Први је бошњачки и формулисали су га ратни злочинац Шефик Џаферовић и локална пијаница и будала Жељко Комшић. Али, они су чланови Предсједништва БиХ. И јадно изгледају кад их погледате наспрам трећег члана Предсједништва – Милорада Додика.
Јер, то је место била њихова једина дипломатска каријера. Никад нигдје нису примљени. Можда би их примила Ал Каида, Исламска држава и слични.
А предсједник Додик комуницира са предсједником Кине или председником Путином који га скоро сваке године угости, прими или су на скуповима виђени заједно.
И предсједник Вучић, гдје год се креће, сва су му рата отворена.
Кад се погледа који људи треба да артикулишу политику ентитета, јасно је што у Федерацији двије и по године не могу да направе владу.
С друге стране, предсједник Додик и предсједник Вучић су на самиту наступали заједно и видјело се да је то једина државничка снага на том скупу.
Показало се да, као и деведесетих година, да на Балкану нема консензуса и да су мржње остале исте.
Хрвати и Словенци воде антисрпску политику и слушају шта ће рећи Бајден – да би тај став изнова понављали.
Исто тако, Мило Ђукановић се тамо грлио са Вјосом Османи и држао страну шиптарским терористима, показујући тиме да су дио истог мафијашког братства које се бави трговином наркотицима и људима.
Учесник из Сјеверне Македоније нема власт ни у Кичеву, власт дијели са Западом па мијења и име државе и име нације.
Са таквим људима не можете говорити о политичкој перспективи, европској будућности и слично.
Они су покушали да подвале Србији и европски пут Србије ће ометати колико год могу, уцјењивати је, и управо ће они бити сметња.
Вјерујте да против уласка Србије у ЕУ неће бити ни Мађарска, ни Бугарска, ни Чешка ни Словачка, него Хрватска и Словенија. Оне ће фактурисати своје интересе и покушати да их реализују под уцјеном да ће блокирати пут Србије.
Сама Хрватска и Словенија не могу да се, иако обе чланице ЕУ, договоре о Пиранском заливу и кредибилитету суда који ће водити поступак. Играју обавјештајне игре једни са другима.
У таквом окружењу није чудо што је Србија једина изграђена држава. Србији се говори – хајде ви будите локомотива и повуците те пропале државне пројекте за собом – у неким мини-Шенгенима и асоцијацијама, по угледу на Вишеградску групу.
То је бесмислена понуда! Србија је дуго била талац таквих великих амбиција малих државица.
Додик је пружио подршку Вучићу – половина БиХ, она која припада Републици Српској, подржала је Србију и рекао бих да Српска и Србија заједно показују већу политичку снагу и државничку моћ него сви ти удружени политички пигмеји у региону.
Шиптарски ниво – Мило Ђукановић и Вјоса османи
А каква је ситуација на Косову?
Запад је тамо успјешно играо на карту и вјерских и секуларних фанатика, а они су радо пошли у Сирију.
Ни један имам који је слао борце са Косова у Исламску републику није одговарао! На том језгру, заснованом на ратовима против Југославије и Србије, изграђена је терористичка инфраструктура која је била војно-политичка, али и мисионарска. Они су кроз разне НВО из Катара, Саудијске Арабије и дјелимично из Турске, учествовали у ширењу радикалног ислама. Иза тога су Муслиманско братство, Ал Каида и Исламска држава.
Мигрантски талас је повећао мобилизацијску моћ тих снага на Косову!
Кључно питање је: зашто Западу треба толики број радикалних исламиста на Косову?
Такође: зашто се ноћу из Албаније, поред Македоније, или тунелом испод Проклетија, пребацују војне снаге, војне ефективе које ојачавају Бондстил?
Бондстил је банка хероина. Контролор хероина.
Ми сада видимо да се динамика конфликта у свијету диже на нови ниво и у том контексту треба да посматрамо чињеницу да је на Косову 6 одсто становништва – 75 000 људи, финансирано да се обучава у камповима око Приштине, Гњилана, Подујева и Пећи, Качанику. На 7 км од Приштине је насеље Ајвалија, тамо је био центар специјалних снага МУП Републике Србије у доба СРЈ, пред бомбардовање – а тамо су сада групе које тренирају амерички инструктори и РОСУ.
Кад видимо како су наоружани и обучавани, ко је њихова мета ако не Срби као народ и српски споменици културе, попут Дечана, Грачанице, Пећке Патријаршије. Кад се види да су ти споменици културе старији од хиљаду година, види се да није довољно протјерати један народ него уништити и свједочанства о боравку тог народа на том простору и његовој изградњи тог простора.
У том смислу ови фанатици шаљу опасну поруку. И западна политика шаље опасну поруку. Јер, зашто их не само толерише, него војно-политички оспособљава?
Стево Пендаровски и Вјоса Османи
Зашто њихови инструктори и оружје долазе екстремистима? Који је крајњи циљ?
Има хиљаду разлога за забринутост.
Косово није држава, то је нешто што је направљено на силу, што је последица убијања преко 3000 људи у СРЈ 9. и као такво није могло ни бити боље него ово што данас имамо. Али, данас та пријетња постаје још озбиљнија.
Тероризам је организовано дјело, иза којег стоји организација са јасним политичким циљевима или геополитичким интересима. Циљ сваког чина тероризма није да изазове страх код грађана него код влада које доносе одлуке, да би влада доносила непопуларне мјере и да одлучивање владе буде у отежаним условима гдје не може да рационално размишња и доноси квалитетне одлуке.
Као када су у центру Беча убијани грађани.
На жалост, у посљедње вријеме, као да су радари искључени изнад терористичких организација. Оне су наставиле да се шире и да шире радикалну идеологију која мијења природу човјека који постаје терориста. Он почиње да вјерује да убиство другог човјека од њега тражи бог.
Кад се тако промјени природа, теерористу не морате ни плаћати.
Тероризам нема бригаде и корпусе. За формацију су довољна само два човјека и способни су да направе зло од кога се државе не могу опоравити дуго.
Погледајте Америку. Кад би вам неко рекао да ће 19 људи скромног образовања, али идеолошки фанатизованих у оквиру радикалног ислама, осрамотити Америку, срушити Свјетски трговински центар, убити 3600 људи, разорити Пентагон и да ће имати амбицију да се забију у Бијелу кућу или Конгрес?
Државе су уцјењене терористичком пријетњом и то је доказ да ту праве државе и нема. Државе праве бројне безбједносне пропусте, случајем или због унутрашње диверзије и сличних разлога.
Поводом Македоније, треба рећи да она мора памтити златно вријеме српског кишобрана, када им је Србија послије Другог свјетског рата дала државу, народ односно нацију. Македонци су јој узвратили формирањем сопствене цркве која је под утицајем Ватикана. Ту цркву СПЦ не признаје.
Име Македоније је оспорила Грчка и морали су га промијенити. Македонски језик и нација су упитни од стране грчке и бугарске националности. Тако им је када нема српског кишобрана.
Македонији је Србија створила државност – и признала и подржала македонску нацију и македонски језик. И данас их подржава. Ни на који начин не доводи у питање македонски идентитет.
А одговор је то да су признали Косово и да се Зајев грли са Вјосом Османи.
Кад признате Косово, зар очекујете да Србија вјечито брине о вама и вашим интересима?
Дакле, БиХ и Македонија објективно нису способне да буду државе. Њихови сусједи (осим Србије) доводе у питање њихову опстојност.
Македонија има један заједнички проблем са Србијом, а то су албански сепаратисти. У Македонији нису покренули процес отцјепљења зато што Косово није завршена прича. Србија не да да се стави тачка на то питање. Да се то десило, тек би се суочили са проблемима до Улциња и Бара и у трећини Македоније колико држе Албанци.
Македонци су сами албанском фактору некритички долјелили многа овлаштења и чак констатовали нетачан број Албанаца.
Албанци не учествују у пописима у Македонији као што нису ни у Југославији, а то је све уперено против опстанка Македоније.
Дај Боже да опет имају неку државу као 1918, која ће их узети у заштиту јер сами ће се тешко одбранити“.
Факти.орг