Румунски премијер је оценио да је трећи талас пандемије практично нестао.
Вест да ноћни воз опет саобраћа између Брисела и Беча, након шестомесечне паузе, објављена је у свим западним медијима који тако исказују оптимизам када је реч о попуштању мера и повратку у донекле нормалне животне токове. Весник слободнијег живота биле су и прославе на шпанским улицама након што је пре неколико дана укинуто ванредно стање које је притискало земљу од октобра 2020. У Европи се последњих дана слободније дише, али у атмосфери која је далеко од оне коју смо познавали пре појаве пандемије јер је све, како европске владе и струка кажу, ровито и несигурно.
Европа углавном попушта мере, али има и оних, попут Аустрије, која је укинула авио-саобраћај са Великом Британијом због појаве индијског соја вируса. Беч је на опрезу са Британцима, али ипак релаксира ситуацију на домаћем терену. Попуштање епидемиолошких мера од прошле среде понајвише је обрадовало угоститеље. Кафићи и ресторани су отворени уз строге мере. Ко жели да оде са пријатељима на кафу мора да има негативан тест на вирус корона или антигенски тест који није старији од 48 сати.
Уважава се и ПЦР тест не старији од 72 сата, потврда о прележаној корони не старијој од шест месеци или доказ о обављеној комплетној вакцинацији. По уласку у угоститељски објекат гости морају да носе маске до стола за којим на отвореном може да седи највише десет, а у затвореном до четири особе. Потребна документација која обезбеђује дружење за сада је улазница и за кафиће, базене, фризерске салоне. Власник ресторана у Бечу, Радомир Михаиловић, каже за Танјуг да се обрадовао гостима јер је објекат осам месеци био под кључем, због чега није проблем ни то што у оквиру обавезне процедуре особље мора бити редовно тестирано.
Слобода у Шпанији значи да више нема ноћног полицијског часа и да грађани могу да путују унутар земље. Иако условна, ова врста слободе је за грађане западних земаља ипак крупан корак напред, поготову ако се узме у обзир да донедавно у већини земаља више од две породице нису могле заједно да се нађу на отвореном простору.
Румунска влада ће данас или сутра расправљати о томе које мере ће укинути од 1. јуна. Они имају план постепеног попуштања у интервалима од месец дана, а очекују да ће га спровести у дело јер је, кажу, вакцинална кампања дала резултате. Тамошњи премијер је оценио да је трећи талас пандемије практично нестао јер је број оболелих на интензивној нези тренутно 600, у односу на ранијих 1.600, а опада и број позитивних тестова на ковид 19.
Позитиван талас долази и из Грчке где је становништво имунизовано с рекордних пет милиона доза, а очекују и оживљавање туристичке сезоне, поготову ако се узме у обзир да ЕУ дуго није успевала да се помери с мртве тачке када је реч о вакцинацији. Унија очекује да ће до краја септембра од четири произвођача добити више од милијарду доза. ЕУ најављује да планира да подели најмање 100 милиона доза у току ове године са сиромашнијим земљама изван блока с намером да се спречи ширење пандемије. Европска комисија је наручила додатне вакцине за 2022. и 2023. годину, а провејава и могућност да ће можда трећа доза бити неопходна након девет до 12 месеци после примљене прве.
У међувремену, живот би требало да олакша увођење заједничког вакциналног сертификата који је на предлог грчког премијера прихваћен међу лидерима чланица уније након самита у Бриселу. Оптимизам поводом побољшања епидемиолошке ситуације у Европи подгрева чињеница да ће ових дана бити распоређено бар 300 милиона вакцина земљама чланицама. Убрзана вакцинација уз примену дигиталних сертификата требало би на лето да покрене путовања без карантина унутар ЕУ уз, како очекује председница ЕК, Урсула вон дер Лајен, постепена попуштања мера.
Број новооболелих и преминулих од последица вируса корона опада на глобалном нивоу, с тим да пандемија и даље највише мучи југоисточну Азију и Америку, која нема мира ни када је реч о испитивању порекла вируса. Тамошње обавештајне агенције окупира информација да су истраживачи у кинеској лабораторији за вирусологију били болесни месец дана пре него што су се појавили први заражени 2019. године. У њиховом извештају наводи се да су оболели у Институту за вирусологију у Вухану хоспитализовани у новембру. Нови детаљи покрећу нову расправу о пореклу пандемије, па САД траже да међународни стручњаци опет воде истрагу која ће бити транспарентна и независна. Светска здравствена организација већ је слала у Вухан експертски тим који се бавио и теоријом да је вирус настао у једној од најсавременијих лабораторија на свету, али су се вратили без јасног става.
Лутрија као подстрек за вакцинацију
Пољска покреће лутрију с наградом од милион злота и хибридним аутомобилом на поклон у кампањи о неопходности пелцовања. Иако готово 70 одсто популације жели да се вакцинише, власти мисле да је потребно да мотивишу грађане, док се опозицији чини да је на делу друга врста подстрека – прикривена куповина гласова.
Љиљана Вујић/Политика