Био би ред да се данас многи замислимо и запитамо; зашто све ово радимо и куда нас води лудост презрења према свему што је другачије и неслично нама.
Ниједан сабор, па ни црквени, није окупљање безгрешних и светих, није ни када се одржава у Јерусалиму или на Атосу. Када посматрате својим несрамежљивим очима и судите по свом срцу пуном чемера и зловоље, и дјетету у колијевци видјећете биљег због којега ћете унапријед знати да је на мјесту чисте душе будућа разуздана природа и похотник сличан вама. С правом, међутим, Старци говоре да треба славити чији год крај и кончину, а не рођење. Ово је дуго путовање у којему се не броји суђено него урађено. Довољан је један дан и час да се човјек искупи, а треба цијели живот да се докаже.
Од оних који дневно гријеше гори су само они који пребројавају и биљеже туђе грешке. Такви свему знају цијену и ничему вриједност.
Било је мучно минулих дана и мјесеци слушати дневно- политичке аналитичаре и теоретичаре „религије и вјере“, како знају све и како очима анализе виде распадање Цркве и крај свијета, и то не само српског, него свеопштег, без изузетка.
И све је припремљено. Како год да се догодило полусвијет је припремио терен да буде у праву. Ако не буде слоге на Сабору СПЦ у Београду знали смо да ће бити крив Вучић, а ако је буде биће то из равнотеже страха по којој су Вучићу Руси заврнули руку, а Енглези и Нјемци пустили Григорија низ воду?
И данас су сви погодили, а понајприје и највише они који су аналитички покрили све могућности.
Владика Јоаникије је изабран! Догодило се то у задњи час јер су активисти СНС „притегли и притиснули“ Сабор пошто су претходно Вучић и Мићовић договорили неки декупаж одлука и компромиса. Наш Здравко је пресудно превагнуо летом у неизвјесну ноћ носећи поруку ултиматума. Патријарх је сатјеран у ћошак, а након што смо се огласили Андрија, Милан, ја, Жекс, двојица са приморја, један из Барица на сјеверу, заслужна својта појединих епископа и тројица фудбалских радника који знају све о канонском пресуђивању, епопеја је окончана нашим изобилним доприношењем и жртвовањем.
Био би ред да се данас многи запитамо и замислимо!
Био би ред!
Пристојност је пола човјека, а друга половина је у стрпљењу.
Како и бива људи имају увијек проблем са властитим половинама.
Сада само треба да издржимо још коју седмицу и мјесец да се пројаве сви они који су заслужни за избор митрополита Јоаникија и изненадно бирање владике Методија. Приде, да се издржи комитски отпор и дисквалификације достојности, да издуше Антена М, Побједа, кључни демонтери Српског Света из Друге Србије и Прве Црне Горе, па да се потом дохватимо за вратове око којег унутар-политичког спора који се притајио у буџаку скрајнутог и запостављеног.
Само још мало, драги моји, па да се испрчимо као прави мушкарци и жене, да бранимо ову несрећну земљу једни од других, као што смо Цркву од владика, владике од нас и нас од њих незахвалних и притајених световњака.
Само да издржимо још мало.
Горан Даниловић/ИН4С