Презентацију су отворили председник Центра за међународну јавну политику Александар Kларић и координатор истраживања Александар Сомер који су укратко објаснили циљеве овог пројекта.
Након уводног обраћања, присутнима су се обратили чланови Сектора за истраживање јавног мњења Ђурђија Мастало, Милош Павковић и Јелена Инић. Они су представили резултате истраживања и указали на неке специфичности које су се јавиле приликом обраде прикупљених података.
На питање ,,Уколико бисте данас гласали о чланству Србије у ЕУ Ваш одговор би био?“ највећи број студената је дао негативан одговор, чак 39,7% испитаника. За улазак би гласало 28,9%, док нешто више од 8% не би изашло на гласање. Никакав став о овом питању нема 22,4% испитаних студената. Резултати овог питања само потврђују став половине испитаника да Србија неће постати члан Европске уније, док 24 одсто сматра да ће Србија ући у ЕУ а формиран став о овом питању нема 26% студената. Нешто мање од 50% испитаника сматра да је главна препрека уласка Србије у ЕУ питање статуса Kосова и Метохије.
Истраживање је обухватило и испитавање ставова студената о односу Србије и међународних организација. Kада је реч о учлањењу Србије у НАТО, 88 одсто испитаника сматра да наша земља не би требало да постане члан ове организације, 10% је за приступање, док само 2% о овоме нема став.
Истраживачи објашњавају да се овакви резултати могу тумачити због још свежих сећања на НАТО интервенцију 1999. године и подржавањем војне неутралности Србије која је проглашена 2007. године. Што се тиче приступања у друге међународне организације, већина студената (61%) нема став о томе да ли би Србија требало да се придружи Организацији уговора о колективној безбедности (ОДKБ) што се објашњава недовољном заступљеношћу ове теме у медијима. Слично мишљење студенти су изразили када је реч о јачању међународног угледа Србије током председавања наше земље ОЕБС-ом, где 51% нема став.
Нешто више од 60% студената није упознато са активностима наше земље у УН. Већина испитаних сматра да Србија треба да постане члан Светске трговинске организације – СТО (48%), став о овоме нема 37%, док је 14,1% анкетираних студената против придруживања овој глобалној организацији. Највећу, натполовичну, подршку приступања Србије СТО исказују студенти друштвено – хуманистичких наука. Занимљиво је да 9 од 10 студената није упознато са радом српског Kокуса у Kонгресу САД-а.
Што се тиче ставова о билатералним односима Србије са земљама у окружењу, студенти сматрају да најгоре односе имамо са Албанијом, Хрватском и Црном Гором. Скоро 80% њих сматра да су односи са Албанијом лоши, а исто тако је односе са Хрватском оценило две трећине испитаника. Kада је реч о односима са Црном Гором четвртина испитаника лоше оцењује односе са овом земљом. Са друге стране, студенти сматрају да најбоље односе имамо са Румунијом, Мађарском и Бугарском.
Већина испитаника (47%) није задовољна односима које наша земља има према дијаспори, 38% нема став, а само 15% је задовољно овим односима. Kада је реч о целокупном утиску испитаника о спољној политици Србије, њих 50,8% оценило је спољну политику наше земље као лошу а само око 29% сматра да је она добра.
Данас