Уочи сусрета Путина и Бајдена у српској јавности се говори о томе да је руски лидер решен да пружи подршку Србији, не само кад је реч о Косову и Метохији, већ и због турбуленција у Босни и Херцеговини.
Лажна најава о отварању шпанске канцеларије за везу у Приштини, подизање сарадње Грчке и приштинских институција на виши ниво, претња уласком такозваног Косова у НАТО, појављивање различитих „нон-пејпера”, чији је наводни циљ стабилизација ситуације на западном Балкану, могли би да значе да се наш регион поново нашао у фокусу западних сила. У јавности се већ полемише о могућности да се у решавање проблема на западном Балкану активно укључе Русија и Кина као противтежа западним земљама које углавном заступају интересе Приштине.
Ову тезу изнео је и председник Народне скупштине Ивица Дачић за време посете Москви. Он је поручио да ће Русија и Кина, као сталне чланице Савета безбедности УН, на крају морати да се укључе у решавање косовског питања. „Видели сте да постоји једна општа инфлација различитих идеја када је реч о Косову и Метохији, ’нон-пејпера’ и свега осталога. Једна константа ће сигурно остати, а то је да ће се и даље вршити притисак на Србију да прихвати једнострано проглашену независност Косова кроз ту формулацију тзв. међусобног признања, што је за нас апсолутно неприхватљиво”, изјавио је за „Спутњик” Дачић, који борави у посети Русији.
Председник Скупштине Србије у Москви се састао са шефом руске дипломатије Сергејом Лавровом, који га је информисао о предстојећем састанку Путина и Бајдена у Женеви. Дачић је оценио да ће се неки од тих разговора вероватно одразити и на Србију, имајући у виду да ће се председник САД састати с партнерима из НАТО-а, а након тога 16. јуна с председником Русије.
„Нама то намеће потребу да размишљамо глобално, да видимо на кога треба да рачунамо”, казао је Дачић. Уочи сусрета Путина и Бајдена, у српској јавности се говори о томе да је Путин решен да пружи подршку Србији, не само по питању Косова и Метохије већ и због турбуленција у БиХ.
Оцењујући могућност да дође до својеврсног обарања руку између руског и америчког лидера око нашег региона, политички аналитичар Драгомир Анђелковић сматра да током сусрета Бајдена и Путина највероватније неће бити речи о некој конкретној теми већ о принципима, али уколико се помене западни Балкан, Русија ће свакако подржати наше интересе. „Ако Американци наметну ту тему, верујем да ће Руси реаговати у интересу Срба и да ће штити наше ставове и у вези с Косовом и Метохијом и Републиком Српском”, изјавио је Анђелковић за „Политику”. Реално је очекивати, како додаје, да ће Русија инсистирати на примени међународног права и када се ради о заштити Дејтонског споразума и наше јужне покрајине. То нама иде у прилог.
Предраг Рајић из Центра за друштвену стабилност сматра да ће Путин и Бајден поменути наш регион јер је нови амерички председник о томе разговарао и током састанка с Ангелом Меркел. „Не сумњам да ће се разговарати на ту тему, али не очекујем никакве тектонске промене, већ размену ставова”, изјавио је Рајић за „Политику”.
Додаје да је сусрет Бајдена и Путина заказан да би се релаксирале тензије присутне од 2014. године, које су кулминирале када је руском председнику пришивена етикета убице, што је Бајден јавно изговорио. „О свим темама о којима буду разговарали вероватно ће се сложити да се не слажу, а сигурно ће разговарати о стању у Украјини и у Сирији. Не верујем да ће западни Балкан бити засебна тема на агенди, али мислим да ће бити поменут у неком контексту”, каже Рајић.
Рајић потврђује да се западни Балкан нашао у фокусу Европске уније и Америке и подсећа да је Бајден у својој председничкој агенди најавио да ће то питање бити једно десет спољнополитичких приоритета. То нам говори да ће се Америка много више бавити регионом него током мандата Доналда Трампа и Барака Обаме. На тај начин Америка жели да покаже да се вратила на велика врата и да наставља интервенционистичку политику. Желе да покажу да завршено с доктрином изолационизма и национализма, што је промовисао Трамп. „Такође, Америка зна да је западни Балкан важно питање Европске уније, а зна и да унија не може да реши ово питање без њихове помоћи. На овај начин Бајден шаље поруку Берлину да је ту и да је спреман за усаглашавање ставова”, став је Предрага Рајића.
С друге стране, Драгомир Анђелковић каже да је у овом тренутку рано рећи да се Балкан поново налази у фокусу западних сила, али да албански лобисти, који су добро позиционирани у САД, покушавају да наметну то питање и да га доведу у центар. Тешко је рећи, додаје он, да ли ће успети у томе, али ми не треба да наседамо на провокације. Велики део могућих претњи по Србију, сматра Анђелковић, пласиран је од стране албанских лобиста.
Када је у питању најава Ивице Дачића да ће се Кина и Русија укључити у решавање косовског питања, Анђелковић сматра да то може да значи да би требало да се вратимо у стање које смо имали пре 2008. године, када смо о статусу Косова и Метохије разговарали у Савету безбедности. „Након тога смо прихватили да Европска унија преузме преговоре и да дође мисија Еулекса, вероватно у нади да ћемо добити неку врсту компромиса и да ће нам ту добру вољу компензовати одређеним уступцима. То се наравно није десило”, подсећа наш саговорник. У околностима када Запад наставља да инсистира на једностраном решењу које иде на штету Србије, додаје он, наша држава би требало да инсистира на враћању овог питања под окриље Уједињених нација, где Русија и Кина могу да блокирају решења која су неповољна за нас.
Да би се преговори вратили у Савет безбедности, како појашњава Предраг Рајић, требало би да се донесе одлука о томе на нивоу СБ, за шта је неопходан консензус, а са овом одлуком морају да се сложе и западне силе, што је мало вероватно. Наш саговорник додаје да не верује да ће Американци затражити да буду формално укључени у преговарачки процес који води Европска унија јер би тако ризиковали да представници Србије траже укључење Русије. Ипак, сви знамо да Американци имају велики утицај на бриселски дијалог.
ЕУ преузима проблем, Американци се појављују на крају
Пре него што је Доналд Трамп постао председник САД, подсећа Предраг Рајић, представник Америке је увек био присутан на преговорима, седео је у суседној просторији и Албанци су тамо одлазили на консултације. „Мислим да ће Американци бити укључени у дијалог, али на сличан начин. То не можемо спречити, а ни доказати. Они не желе формално да се укључе у преговоре јер, између осталог, неће да преузимају одговорност за један процес који је у ћорсокаку”, каже Рајић.
Додаје да Американци ипак воле да покажу како Европска унија на себе преузима неки проблем који није способна да реши, па се појављују на крају процеса показујући да силом могу да издејствују све. Најбољи пример за то је Северна Македонија.
Јелена Попадић/Политика