Знам да је крајње неукусно цитирати себе у било којој прилици, али се искрено надам да ми посјетиоци овог Портала неће замјерити на једној реченици коју сам у свом последњем тексту, посвећеном непочинствима у серији актуелног премијера ЦГ, исписао:
„Да су у питању, спортски речено, грешке у корацима, човјек би се још могао надати. Али, кад је сваки корак – грешка, онда, бојим се, ту више нема ни наде, ни поправке.“
Последња је садржана у цјелокупној изјави ко зна чијег премијера, посвећеној највећој злочиначкој организацији Планете, званој НАТО, у коју нас је његов политички истомишљеник Мило, мимо воље огромне већине народа, на своју руку „визионарски“ уписао прије четири године…
Не бих да је коментаришем у цјелини (то су на најбољи начин учинили посјетиоци ИН4С!), али хоћу само једну, бојим се крајње лажљиву реченицу професора, која гласи, отприлике: „Црна Гора се опредијелила за евроатлантске интеграције, јер су она мјера бољег и квалитетнијег живота и једина водиља ка свијетлој будућности за нас и нашу дјецу.“
Аман, професоре, кад се то Црна Гора опредијелила за овакву Вашу и Поглавникову „свијетлу будућност“?
Уопште ме више не занима да ли вас двојица, служите истој адреси, али, кумим вас Богом, у вашим цитатима оставите и ЦГ и њен народ по страни!
Професоре, управо се навршава оних 200 дана, за које сте са Вашом приватном (уз помоћ амбасада и друге фамилије) Владом тражили толеранцију како би развластили злочиначку, корумпирану и приватну државу „прве фамилије“ и од ЦГ направили демократску и просперитетну државу…
Оно у чему сте једино успјели јесте – да маргинализујете и готово потпуно са официјелне политичке сцене уклоните Коалицију која Вас је на власт довела…
Не бих овој приликом да понављам моју почетну сумњу да сте Ви један од агената „спавача“ који се увукао у крило наше Цркве, али оволика и оваква Ваша трансформација, професоре, нажалост, управо свједочи о томе! Оно што бих волио да знам, али ми Ви сигурно нећете рећи, ко је био на оној Вашој срамотној посјети Патрјаршији, као четврти члан „делегације“. Није ли то, можда, био извјесни господин Воткинсон, као човјек из Британске амбасаде? Ако је он, онда је, бар мени, све јасно.
Али, и ако није, и Ви и Ваш потпредсједник, вјерујем да имате исте јасле, да не кажем корита. Он као узданица одређене Амбасаде, а Ви, као спавач, његов послушник! Оно што ми неће бити сасвим јасно, јесте Ваша одглумњена улога на дочеку новог Митрополита у Подгориви. Заправо, мени је јасна, али, бојим се, није вјерујућем народу, па ни новом Митрополиту. Морам да Вас питам, како сте, уопште, имали образа да се појавите у Подгорици, послије онога што сте направили у Београду, уочи избора новог Митрополита, кад сте одбили да потпишете Споразум између Патријаршије СПЦ и ЦГ, због чега сте тамо и дошли?
Оно што ме више забрињава, јесте говор једног од челника ДФ, Андрије Мандића, на тој светковини у Подгорици, који је, руководећи се ријечима новог Митрополита о потреби јединства и помирења, у здравици изрекао нешто што бих и ја, вјероватно, на тој светковини учинио, о потреби успостављања и обнављања неког „прекинутог братског кола, да се у духу братства нађе заједничка ријеч“…
Али, с ким, Мандићу, забога? Нарочито послије ових хвалоспјева актуелног премијера, посвећених НАТОу. Мислим да је довољно што је просрпска коалиција била једном жртва наметнутога рјешења, које ништа добро није донијело, не само њој, него ни Црној Гори. И да се од те жртве задуго неће опоравити.
Вријеме је да се након 200 дана сведу биланси ове, не само антисрпске, него и антинародне владавине у Црној Гори, да се ово вријеме означи као изгубљено што се тиче оних круцијалних народних нада оличених у радикалним промјенама издајничког и злочиначког режима. И да се, у складу са билансима, најбројнија побједничка коалиција одреди према будућим потезима.
При томе, наравно, ваља имати на уму да је злосрећна ЦГ, вољом претходних властодржаца, постала класична колонија, која се са собом ни зашта не пита, већ мора да слуша оно што јој се каже. То је, рецимо, најочитија последица толико хваљеног учлањења у НАТО.
Да ли баш мора?
Уз напомену да никад није морала, доскора, и да се по томе битно разликовала од сличних државних творевина, и служила на понос својим житељима, ЦГ предстоји озбиљна трансформација: или ће бити оно што је данас, мала колонија којом управљају западне амбасаде уз помоћ разних опуномоћених поглавника, премијера и замјеника, или самостална, суверена и од свих ментора, понајвише западних, независна држава, којом ће управљати они које народ изабере?
Ово се нарочито односи за случај да дође до нових избора, који су готово на видику, на којима ће се коначно видјети шта је претежна воља црногорског народа. У то несумњиво спада и оцјена поразне политике националног самопорицања, чији је промотор актуелни премијер Кривокапић. Он ће, највјероватније бити челник неке друге, или пете колоне (што му, природно, и припада), али неће никад више бити на челу оне побједничке!
Са тим је, ваљда, готово. А требало би да буде и са његовом релативно краткотрајном, али – поразном владавином…
Јован Лакићевић/ИН4С