Уколико Европа не стане на пут Мађарској, Пољској и Бугарској, како ће демократски усмерене грађане западног Балкана мотивисати да се супротставе политичарима које воде национализам и ауторитарност, а живе у системима дубоке корупције и кршења људских права.
У четвртом чину Шекспировог „Макбета” група вештица обавештава краља да му се после година крваве владавине примиче крај, али пророчанство је неодређено, па суверен не зна када ће и како бити скинут с престола, што га чини параноидним.
Тако би један мађарски позоришни критичар желео да види судбину моћног партијског директора који користећи везе с премијером тиранише Универзитет за позориште и филм. Није усамљен који би волео да то буде и судбина Виктора Орбана, ауторитарног лидера владајуће конзервативне странке Фидес, која, већ деценију на власти, удаљава Мађарску од вредности Европске уније, чији је члан.
Држава која је некада била пример успешне посткомунистичке трансформације постала је инкубатор национализма, модел меке аутократије која пркоси устаљеним нормама ЕУ и либералним принципима на којима почивају демократска друштва.
Орбан, поносни творац појма „нелибералне демократије”, наметнуо се као пионир борбе против „декадентне” ЕУ, а његов програм постао је Библија свих европских популиста и националиста.
Земљу је вратио у једнопартијска времена контроле институција, слабашне владавине права и притисака на организације цивилног друштва. Корупција и проневера новца ЕУ су хроничне. Спречава се свака критика по медијима. Амандманом је промењен Устав како би се фактички онемогућило право геј парова на усвајање деце.
Извршио је чистку познатих либералних интелектуалаца, академика и професора и протерао Централноевропски универзитет. Његов оснивач Џорџ Сорос, мађарски Јеврејин и давнашњи Орбанов ментор, мета је најбруталнијег антисемитизма. Миклош Хорти, који је Мађарску увео у Други светски рат на страни Хитлера, за Орбана је „изузетан државник”.
Опседнут апокалиптичним визијама рата с исламом, Орбан је, користећи реторику крајње деснице, жестоко критиковао Брисел што је допустио да у Европу уђе више од милион миграната који „прете вредностима хришћанске цивилизације”.
У одбрани од „најезде муслиманских освајача” подизао је зидове и активирао мађарски национализам, поносно говорећи о „културној контрареволуцији” против либералне Европе, њене глобализоване политике, мултикултуралности и начина живота.
Мисионарски посвећен „разобличавању хипокрита у Бриселу”, Орбан се за кратко време наметнуо као промотор нелибералне платформе и стекао снажног савезника у Пољској.
„Виктор Орбан је показао шта је све у Европи могуће. Дао је пример и ми учимо на његовом примеру”, изјављивао је дефакто лидер земље и шеф владајуће пољске Партије закона и правде, ексцентрични клеродесничар, „сиви кардинал” Јарослав Качински.
Порукама „Чиста Пољска, бела Пољска” и „бела Европа братских нација” пробуђене су ултранационалистичке групе. Званична Варшава одаје почаст припадницима Бригаде Светог крста, који су током Другог рата сарађивали с нацистима.
Комбинација национализма, ауторитарног католицизма, антиелитизма и напада на оне из ЕУ који „намећу” своје вредности, допринела је спутавању демократије, владавини права и ударима на независно судство, слободне медије или организације цивилног друштва.
Показало се да Пољаци изнад свега хоће повратак традиционалном идентитету, историји и слави коју су некад имали, или замишљали да су имали, у временима пре него што су судбину почели да деле с либералним, мултикултурним и секуларним Западом. Као и Мађари, и Пољаци одбијају да буду „вазали” евробирократа.
Председник Анджеј Дуда назива ЕУ „неком замишљеном заједницом са мало утицаја на нас”. „Направићемо Пољску поново великом” пољска је верзија „америчке изузетности” Доналда Трампа.
Придружује им се и бугарски лидер Бојко Борисов, чију конзервативну странку Грађана за европски развој Бугарске (ГЕРБ) оптужују да више личи на картел и да допушта да мафија контролише владу и политизовано судство. Притом је уз нос ЕУ прошле године ветом блокирала отварање приступних преговора Северне Македоније и Албаније и наставља да агресивним национализмом потпирује конфликт са Скопљем, који се, формално, ставља у контекст језика, историје и националног идентитета.
Европа је дуго била затечена понашањем нових ауторитарних националиста који дискредитују основне вредности на којима унија почива. Посланици Европског парламента активирали су процедуру санкционисања Мађарске – тзв. нуклеарну опцију – због „континуираног гажења демократских принципа” и „подривања демократије”.
Показује се да је изузетно тешко казнити земљу која је у ЕУ. Неопходна је сагласност свих да би се нека чланица санкционисала због кршења прописа владавине права. Довољан је вето Пољске да спасе Будимпешту. Или вето Мађарске да спасе Варшаву.
Мађарска и Пољска покушале су крајем 2020. да ветом блокирају седмогодишњи буџет и пакет помоћи због пандемије вредан 1.800 милијарди евра. Зашто? Зато што је приступ новцу условљен поштовањем владавине права. Орбан и пољски премијер Матеуш Моравјецки тврде да је угрожен суверенитет њихових држава.
Договор је на крају постигнут, али је Мађарска најавила да ће од Суда правде ЕУ захтевати да се поништи декларација уније о повезивању коришћења фондова са степеном поштовања владавине права.
Може ли ЕУ да спасе демократије у Мађарској, Пољској и Бугарској?
Колапс демократског поретка је смртоносна претња унији, а Европа то није у стању да спречи упркос акцијама Европске комисије или Суда правде ЕУ. Националне владе и политичке снаге посвећене либералним вредностима мораће да пронађу ефикасније одговоре аутократама.
Уколико Европа не стане у одбрану својих принципа, како ће демократски усмерене грађане западног Балкана мотивисати да се супротставе политичарима које воде национализам и ауторитарност, а живе у системима дубоке корупције и кршења људских права?
Бошко Јакшић/Политика