Куповином 12 вишенаменских борбених авиона војни буџет Хрватске ове године ће први пут премашити два одсто БДП.
Истовремено, по издвајању за опрему и модернизацију Хрватска је скочила на прво место међу 30 чланица НАТО-а, с 10,3 одсто у 2020. на 43,5 посто војног буџета за ову годину.
НАТО је данас уочи састанка на врху челника 30 земаља чланица, објавио најновије податке с проценама о издвајању за одбрану по чланицама, преноси Хина додајући да се због различитих података, процена раста БДП-а у националним дефиницијама трошкова за одбрану и дефиниције НАТО, подаци које Алијанса објављује могу разликовати од бројева које објављују националне власти.
НАТО је 2014. зацртао циљ да чланице повећају издвајање за одбрану на најмање два одсто свога БДП-а до 2024. године, а од тога 20 одсто за војну опрему.
Прошле је године циљ од два одсто остварило 11 држава чланица. Највећи удео свога БДП-а издвајају Сједињене Државе, 3,73 одсто, Грчка (2,6 посто), Естонија (2,3 одсто) и Велика Британија (2,32 одсто).
По тим подацима, Хрватска је била на 1,83 посто БДП-а. Најмање издвајају Луксембург 0,57 одсто, Белгија 1,07 одсто.
Хрватска је била међу чланицама које најмање издвајају за војну опрему, била је претпоследња с 10,3 посто и иза ње је само Словенија 4,6 одсто.
Према данас објављеним подацима, хрватски војни буџет за 2021. скочио је на 2,79 посто БДП-а и Хрватска је трећа по издвајању за одбрану. Прва је Грчка са 3,82 посто БДП-а, друге САД са 3,52 одсто.
Када је реч о уделу војног буџета који је намењен за опрему и модернизацију, Хрватска је скочила на прво место према процени за ову годину, с прошлогодишњих 10,3 одсто на 43,5 одсто војног буџета.
Према подацима из марта ове године, Хрватска је била међу три земље које највећи део свог одбрамбеног буџета троши на плате војника и других запослених у одбрани. Куповином борбених авиона и то се променило.
Сада трошкови за особље износе 45,7 посто војног буџета, за инфраструктуру иде 9,4 одсто, а за опрему и модернизацију 43,5 одсто војног буџета, преноси Танјуг.