Сагледавајући фијаско фарсичног, тзв. „државног удара“, имајући у виду да је цио процес на крају испао најобичнија лакрдија и брука правне државе, покушао сам идентификовати главни недостатак у поступку СДТ, Миливоја Катнића, а што у овом тренутку треба истаћи. Наиме, иако се понашао као инспектор Мегре и Херкул Поаро у једном лицу, г. Катнићу је ипак промакло да таргетира главне терористе, који су сарађивали директно с Миланом Кнежевићем као утемељивачи државног удара.
Први од тих терориста, Руса, притом шкотског поријекла (!!!), што је још сумњивије, свакако је освједочени, непослушни и проблематични појединац: Михаил Јурјевич Љермонтов, којем ни Русија није могла ништа. Он је, иначе, промијенио презиме (као Саша Синђелић име) да би се боље маскирао пред истражним органима Црне Горе. Наиме, Љермонтов је носио шкотско презиме Лермонт, па га је русификовао у Љермонтов, чисто да збуни истражитеље у Црној Гори након два вијека.
А Милан Кнежевић се годинама, тим прије што му је отац био предавач руског језика, дружио тајно са тим сумњивим Љермонтовом, који је узгред у Русији понешто и пискарао. И то само зато да се, живећи у 19. вијеку у Русији, добро замаскира за предстојећи државни удар у Црној Гори од прије неку годину. А све то говори колико је његов план био перфидан до краја: да, током два вијека прије, благовремено трасира битне претпоставке за вршење државног удара у којем ће терористи, освојивши Скупштину уз помоћ неких пензионера, замолити предсједника државе да наврати до Скупштине да га натенане стријељају.
И не само Љермонтов! Још би добро било да је све стало на Љермонтову, који је, у ствари, био добро инструиран од свог претходника, такође освједоченог терористе и учесника државног удара у Црној Гори у 21. вијеку. Ријеч је о крајње сумњивом А. С. Пушкину (1799-1837), на којег Катнић ни у једној варијанти није обратио пажњу, чиме је направио почетничке превиде у раскринкавању државног удара. Чак није открио ни чињеницу да су и Пушкин и Љермонтов учествовали на двобојима, и тако обојица погинули у 19. вијеку, али су носили пиштоље (!!!), који су у 21. вијеку вјероватно коришћени за државни удар у Монтенегру.
Милан Кнежевић се током свих година политичког рада интензивно дружио и с Љермонтовом и Пушкином, али је то ловћенском тајновидцу на невјероватан начин напросто промакло. Да је благовремено саслушао ову двојицу прикривених терориста, иначе, вазда у сукобу с царском Русијом 19. вијека, Катнић би државни удар извео на чистац, а Љермонтов и Пушкин би ретроактивно робијали у Спужу без капи вотке, и без иједног листа папира за писање антидржавних пјесмица против Монтенегра.
Наш опуштени СДТ Катнић није на вријеме открио ни да се двојцу Љермонтов – Пушкин, савјетодавно придружило чак још неколико сумњивих руских бунтовника. Међу њима је најозлоглашенији извјесни Солжењицин, робијаш по сибирским затворима у совјетској Русији 20. вијека, који се тада добро чувао да не открије тајну да планира извршити државни удар у Црној Гори у 21. вијеку, у знак подршке Кнежевићу, заједно са Љермонтовом и Пушкином.
Дакле, у читавом истражитељском раду Специјални државни тужилац је превидио сву тројицу руских терориста, Љермонтова, Пушкина и Солжењицина, па и није чудо што је тиме у доказном поступку разорио темеље читавог државног удара, који је понајвише због тога и пао у воду рушећи брижљиво припремљену концепцију Катнића да лоцира терористе само у једном, 21. вијеку. Не схватајући притом да је државни удар у Црној Гори био испланиран до детаља још у 19. вијеку!
А ко је то превидио, тај је већ унапријед био осуђен на фијаско, на суноврат права и правне државе. Зато би Катнић требало да на све ове изгреднике, терористе и рушиоце правног система Црне Горе, који су роварили против Монтенегра још прије вијек, два, обрати много више пажње други пут. Али, како то обично бива: први пут се показао као јефтина монтажа, понор и посрнуће правног система државе Црне Горе, а другог пута, нажалост, неће ни бити. Или, што би наша браћа Французи рекли: „Се ла ви, мон ами.“
А Енглези имају изреку: “И на крају, али ништа мање важно.”. Наиме, Катнић је указао да ће његовим одласком славити шездесет криминалних група у Црној Гори. Али се “узгред” поставља питање: шта је онда чинио специјални државни тужилац Катнић кад се у Црној Гори намножио толики број криминалних група. Ако претјерује у броју, то не иде у прилог његовој објективности, а, ако их је заиста толико, онда се намеће реално питање зашто се није бавио својим послом, него је цвјетао криминал, а он извиђао и извиђао. Очито, уз став да му је много прикладније производити “терористе” за државни удар и медијске спектакле у корист сад већ бившег режима.
Драган Копривица/ИН4С