Горан Пајић, бивши телохранитељ Слободана Милошевића у драматичној исповести открио је мало познате детаље о догађајима који су кулминирати хапшењем и одвођењем у Хаг бившег председника СР Југославије.

Горан Пајић, један од чланова обезбеђења бившег председника, одлично памти све што се догађало тог 31. марта. Од поподневних часова у резиденцију Милошевића стизао је већи део његових чувара, свесних да се нешто озбиљно спрема.

Чудан снимак лажног хапшења

У току поподнева, 31. марта 2001. године, Горан Пајић је са својим колегама дошао до резиденције Милошевића јер је требало да ради ноћну смену.

„Већ по доласку сам приметио да је почело окупљање грађана на доњој капији резиденције. Пошто је после бомбардовања 1999. оштећена главна резиденција, у самом кругу је постојала такозвана овална зграда која је преуређена и у коју су се уселили председник и његова супруга. Она се налази у доњем делу комплекса, око 150 метара удаљена од улаза“, каже Пајић.

Он наводи да је обезбеђење око 19 сати чуло информацију да ће Милошевић највероватније те вечери бити ухапшен.

„Колеге које су излазиле ван круга да виде шта се дешава приметиле су у парку испод резиденције теренска возила са затамњеним стаклима. О томе су обавестили шефове, а већ после сат времена скупила се поприлична маса људи. Нешто невероватно се тада десило! Пре 20 сати у вестима слушамо да је господин Милошевић ухапшен! На ТВ видимо снимке како возила са затамњеним стаклима улазе у Палату правде, а около трче камермани, фоторепортери и снимају као на филму, а на ТВ иде информација да се у возилу налази бивши председник и да је ухапшен. Зовемо људе у овалну зграду да питамо шта се дешава и добијамо одговор: ‘Људи, ево гледамо председника, седи у кабинету овалне зграде и разговара са људима из СПС-а.’После сат и по на телевизији се понавља иста информација, мада је Милошевић и даље у резиденцији и разговара са члановима своје партије.“

Тајни пролаз

Тада се појавила могућност да Милошевић избегне хапшење и побегне!

„У једном тренутку, у целој тој збрци, пришао нам је високи официр Војске и рекао: ‘Имамо могућност да избавимо председника из резиденције!’ Колега и ја смо се згледали и питали како то мисли пошто се претходних дана већ увелико причало у високим круговима да није циљ хапшење господина Милошевића, већ његово убиство! Он нам је објаснио и да постоји тајни пролаз од резиденције до излаза из објекта и уласка у други објекат који се налази у близини. Морам да нагласим да се тај разговор одвијао у кругу резиденције, код улаза у објекат у Ужичкој 11, што значи на око 100 до 120 метара од другог улаза где су била сва та дешавања током вечери. И официр војске нам је рекао да им треба око пола сата да све припреме, ако председник Милошевић да зелено светло. Пет минута смо колега и ја разговарали и ја сам с колегом ушао у објекат код улаза број 11 где је био наш центар везе. Замолио сам колегу који је радио те вечери да ми само каже на ком локалу могу да добијем председника. У просторији смо остали ја и колега који је са мном био приликом разговора са официром.

Позвао сам председника и рекао: ‘Председниче, сад нам се обратио официр војске који нам је рекао да се прави сценарио линча, да постоји тајни пролаз и да имају могућност да Вас извуку из објекта на сигурно.’

Председник Милошевић ми је одговорио: ‘Хвала, Горане, немам намеру да бежим. Нисам ништа лоше урадио свом народу, а они, ако ће да ме убију, нек ме убију. Хвала теби што си ми јавио и захвали се људима.’

Ја сам изашао из објекта и пренео то високом официру Војске који је рекао ‘у реду’ и изашао из резиденције.“

Понуда Манасијевића

У крајње напетој ситуацији 31. марта око 23 сата у кругу резиденције се појавио Бранко Манасијевић, заменик генерала Сенте Миленковића. Он је скупио колеге испред овалне зграде и рекао им да, према информација којима располаже, они више нису потребни на том месту, те да је на свакоме појединачно да одлучи хоће ли отићи или остати.

Већина припадника Милошевићевог обезбеђења је поступила по том наређењу, а Горан Пајић је међу последњима напустио резиденцију.

Излазак из резиденције

Први изласци из круга резиденције почели су око 23 сата, а Пајић се сећа да је колега Горан Митровић дошао у Ужичку 11 и рекао да сачекамо док колега Кмезић види да ли излази његова супруга која је радила у кухињи резиденције.

„Док смо чекали колегу Кмезића, на камерама смо пратили шта се дешава на доњем улазу, око 150 метара од нас. Видели смо да се испред улаза померила маса, да се неки људи у фармеркама и са фантомкама спремају да прескоче ограду. Колега Кмезић је тада дошао са супругом и Митровић му каже шта се дешава. Узели смо опрему и кренули и тог тренутка чујемо прасак! Погледамо на камере и видимо да је неко убацио шок бомбу у круг и људе који прескачу ограду, али се врло брзо враћају. Митровић, Стаменковић, Кмезић, његова супруга и ја седамо у возило, а испред нас крећу Јоца Бојиновић, Тасић, Миладиновић и још неки. Излазимо из круга резиденције и ја долазим кући. После тога сва збивања око и унутар резиденције пратио сам на ТВ-у“, закључио је Пајић.