Највећи амерички војни магазин National Interest објавио је 14. јуна на свом порталу чланак посвећен обарању наводно недљивог авиона Ф-117.

Чланак са насловом „Невероватна прича о обарању стелт авиона“, преносимо у целости.

Након година немира и побуна, отворен рат ескалирао је између Србије, предвоњене Слободаном Милошевићем и милитантном Ослободилачком војском Косова 1998. године. Након извештаја о (наводном, прим. прев) етничком чишћењу Албанаца на Косову, НАТО је изгласао да интервенише (зверски бомбардује, прим. прев) Србију и напади су почели 24. марта 1999. године.

Ефикасан у Голфском рату

Америчко учешће у кампањи (бомбардовању, прим. прев) предводио је Ф-117 – Ноћни јастреб.

Ноћни јастреб био је први прави стелт авион, који је одлично показао у Голфском рату 1991. године – ниједан једини није изгубљен.

Али, све заштитне мере, међутим, заказале су 27. марта, када је ка Србији у Ноћном јастребу кренуо потпуковник Дејл Зелко. Неке мере опреза примењене током претходних ратова уступиле су место самозадовољству.

Када су Ф-117 кретао у акције на Багдад 1991. године, никада нису имале исте руте при лету из Ирака. С друге стране, у Србији и на Косову јесу.

И док је Ф-117 био номинално невидљив за радаре, имао је фаталну ману; када су се отворила врата његовог одсека за бомбе, његов радарски потпис се проширио, омогућавајући му далеко лакше циљање.

Српска влада није била неупућена у предности НАТО-а, али такође је знала да је рат у Сједињеним Државама непопуларан.

Они су закључили да би обарањем авиона високог профила као што је Ф-117 могли да осрамоте Клинтонову администрацију и натерају прекид америчког учешћа.

Стога је у ноћи 27. марта Војска Србије поставила софистицирану замку за Зелка. Српски шпијуни стационирани у Италији гледали су како НАТО авиони полећу из тамошњих ваздушних база. Два одвојена радарска система користила је српска ПВО.

За праћење Ф-117 коришћен је један радар ниске ширине опсега, П-18 „Spoon Rest D”; иако га је могао открити само на удаљености од 15 миља и био је сувише непрецизан да би према њему водио ракету, НАТО радар је био готово немогуће открити, па је могао остати укључен.

Други систем, SNR-125 „Neva-Pechora“ – или SA-3 „Goa“, према НАТО-у – могао је да се користи за вођење пројектила, али је био рањивији на напад. Стога су се радари SNR-125 нормално укључивали само у кратким рафалима два пута ноћу.

Штавише, постојала је граница грешке; SNR-125 је могао да се закључа у авион само ако је био на удаљености од 15 миља.

Радар SNR-125 којим је командовао пуковник Золтан Дани, а који је био постављен дуж предвиђене путање лета, два пута се укључио, без ефекта. Али с обзиром на то да шпијуни у Италији нису видели полетање Провлера, Дани је закључио да је сигурно да покуша поново.

Трећа срећа

Трећи пут је укључио радар – и приметио је Зелков Ф-117 са отвореним вратима за одлагање бомби. Испаљене су две ракете.

Прва је за длаку промашила; друга је експлодирала у близини Зелковог Ф-117 оборивши га. Зелко је скочио падобраном из авиона; уз помоћ америчког тима за трагање и спасавање успео је да избегне српске прогонитеље. Иако је његово бекство било изузетно срећно за Сједињене Државе, догађај је ипак био пропагандни пуч за Србију; користећи софистицирану тактику, оборили су напредни амерички стелт млаз, први и једини пут у својој историји.

Жао нам је, нисмо знали да је невидљив – тријумфално је проглашен пропагандни постер после тога.

Правда