Црна Гора је, нема никакве сумње, земља чуда. На њеном челу се тренутно налазе највећи лопов у њеној историји (буквално) у лицу предсједника државе и највећи (политички) лажов на функцоји премијера Владе!
О првоме не бих, јер се о њему зна готово све што је требало знати. О овом другом се зна довољно да му се ништа не може вјеровати!
Имала је злосрећна Црна Гора на свом челу и лажног цара Шћепана Малог и карактерну ништарију Зека Манитог, али овакав дует није ни она, нити било која знана држава. Што би народ рекао: нека, Господе, ђе их даде, него – ђе их састави!
Од Поглавника се одавно ништа доброг не може ни очекивати. Од овог другог, ми, наивни грађани, очекивали смо оставку, послије потоњег фиајска у Скупштини… Кад, он се обраћа писмом грађанима ЦГ,(није и сељацима, јер су га они одавно прочитали!) уз обећање да ће „покренути дијалог са представницима парламентарне већине“!!!
Сјетио се човјек послије десет мјесеци да разговара са онима који су га смјестили на власт, а против којих је радио све вријеме свога тужног шефовања. Није него! Професоре, све ми се чини да сте мало закаснили.
А колико прекјуче рече да је његова једина солуција – „експертска влада“ и да о другом и не размишља!
Професоре, покушао сам да се сјетим, али ми се чини да ни једна Ваша изјава није држала воду 24 сата! Морам да будем бруталан, али таквог обер лажова, па још на таквој функцији, нијесам срио у ово моје мало година!
Сад се види колико је министар правде Владимир Лепосавић био у праву кад није хтио да поднесе оставку на захтјев премијера, већ је тражио да о томе одлучи Скупштина ЦГ.
Да још једном подсјетимо: на смишљему провокацију једног од пиона Поглавникове секте, срачунатој да направи дар-мар у постојећој Влади и Парламенту, у чему се, видимо, и успјело, министар је остао уздржан На подмукло питање – да ли признаје геноцид у Сребреници, министар је одговорио, по мом укусу и превише увиђавно, али политички мудро: „Учинићу то кад се то недвосмислено утврди“…
Лепосавић је оспорио и легитимитет Хашког трибунала, за кога већ и врапци знају да је био НАТО „суд“, који треба да оправда злочиначко НАТО растурање Југославије, разбијање и, по могућству, затирање српског корпуса на Балкану, изричући драконске казне за све српске челнике и генерале! Зна се да је његово оснивање иницирао Савјет безбједности, тада под апсолутном америчком доминацијом, на шта није имао право!
Осуђујући листом Србе за учешће у „здруженом злочиначком подухвату“, овај назови трибунал је, поред осталог, имао задатак да, изричући пресуде о непостојећем геноциду, буде усмјерен на елиминацију Српске као „геноцидне творевине“, али и да онемогући плаћање штете за разарање Републике Српске и Србије, која прелази 100 милијарди еура! Предсједник тог „суда“ био је, више година, времешни Мерон, иначе агент ЦИАе, који је, рецимо, за 30 милиона еура ослободио хрватске генерале Готовину и Маркача! Какав Суд и какав предсједник Суда…
Споменути премијер Владе, честитао је, Лепосавићу, лично, на „дипломатском одговору“ у Парламенту, али је дан касније. по наређењу америчке и британске Амбасаде, затражио његову оставку!
Рачунао сам да ће му његови налогодавци из двије споменуте амбасаде, рећи да повуче овај смијешни и малоумни предлог о разрешењу Лепосавића. Поготово након извјештаја предсједника Независне комисије о збивањима у Сребреници од 92. до 95. године , израелског историчара Гидеона Грајфа, који је прије недјељу дана изјавио „да ће хиљаду пута рећи да геноцида у Сребреници – није било!“ Али, његове газде, или су лоше процијенили, или су одлучили да га као неспособног и вишеструко избламираног, пусте низ воду.
Узгред, Извјештај ове Комисије од 1.200 страна о збивањима у Сребреници у већ споменутом интервалу још није доступан. Тако, не зна се да ли је 3.700 побијених Бошњака урачунат и број оних који су погинули у пробоју према Тузли. Такође се не зна како се дошло до броја од 2.000 побијених Срба у подрињском крају, када је професор Иванишевић, по имену и презимену утврдио да су Насерови злочинци побили 3.256 српске нејачи, у најгнусинијим злочинима (силовања, набијања на колац, спаљивање, сјечење удова, пробијање на бајонет српске дјеце…) Но, ваљда ће се и о томе ускоро знати.
Када сам у дану расправе у ЦГ Парламенту чуо да је још увијек актуелни Поглавник примио „мајке Сребренице“ у први мах сам помислио да су то мајке ових српских несрећника, чије је фамилије потаманио „бошњачки херој“ Насер Орић, истребљујући и палећи стотине села на домак Сребренице.
Нажалост, брзо сам се увјерио да су у питању оне исте особе које су неки дан прије тога боравиле у Хагу, да се пред ТВ камерама наслађују пресуди српском хероју Ратку Младићу! Али, шта ће оне код Поглавника, ако знају да им је домаћин, управо те 95. г` продавао Србима из Српске гориво и муницију да се боре против њихових сународника? И да је испоручио 4 аутобуса муслиманских избјеглица из ЦГ српским осветницима у Братунцу, од којих је један, све су прилике, био изложен –стријељању! Овдје људско запире познање!
Дошле су, можда, и да окураже извјесног челника Бошњачке странке, Е. Ибрахимовића, око усвајања Парламенту предложене Резолуциоје о геноциду у Сребреници, што је , изгледа, пред обиљем контрааргумената, негдје запело, са чим се сигурно, неће помирити Британска амбасада, чији је текст у питању, а ни „мајке Сребренице… Тако се овај „геноцидни циркус“ и даље наставља.
Но, да се вратим на почетак овог текста. Министар правде, Лепосавић, коме је највећи и неопростив гријех, што је у годинама прије избора на ову функцију био у правном тиму Црногорско-приморске Митрополије СПЦ, рекао је у једном од ријетких обраћања јавности, да ће на расправи у Парламенту, поводом његовог „случаја“ панути многе маске, што се, коначно, и догодило.
Оно што је за мене, као обичног грађанина Црне Горе, који тренутно прати збивања у постојбини преко ТВ екрана, било готово фасцинантно, јесте обраћање најстаријег посланика у Парламенту, предсједника ДЕМОСа и негдашњег кандидата опозиције за предсједника ЦГ, Миодрага Лекића. Учинио је то након излагања актуелног премијера у Парламенту, у коме је овај рекао да су „ у Скупштини присутни неморал и лицемјерје“… „Овај кловн и политички пајац више нема подршку већине, моју, извјесно – нема!“
Човјек који се труди да измјери сваку своју ријеч, у најбољем дипломатском маниру, и који би, да је среће, био министар иностраних послова Црне Горе, овога пута се, изгледа, „откачио“. Ја сам се, крајње недипломатски, откачио прије више мјесеци, схватајући коме и чему поменута особа служи!
Када се све сабере, чини се да су се двије иностране обавјештајне агенције, које кадрирају у Црној Гори након избора, ипак одрекле услуга актуелног премијера, који не зна куд удара! Иначе би му савјетовале да повуче предлог о смјени Лепосавића, који и њега вуче у политичку провалију из које – нема повратка!
Синоћном смјеном часног човјека и врсног правника (Милови трабанти и кооперанти, уз помоћ УРЕ) дефинитивно су пале маске представника Друге фамилије, која је све вријеме била, на челу са премијером , у функцији дугопрочних интереса обје фамилије.
Овим чином треће ( или, тачније речено пете) побједничке колоне Црно без бијела, створена је криза и Владе и Парламента чије рјешење, бар тренутно, није на видику.
Остаће за памћење да су Поглавникови пиони посјетили синоћ Парламент само због двије ствари : смјене Лепосавића и геноцидне Резолуције о Сребреници, којом се и званично ставља уже око врата њиховој бившој српској браћи преко Дрине и српском народу уопште, са стране Секулине Црне Горе! Бар што се тиче „геноцида“ помогле су им, поприлично, поред УРЕ и Демократе!
Маскенбал се, изгледа, завршио. Остала је, можда, још ђе која маска.У Црној Шуми са радом опет почиње циркус…
Јован Лакићевић/ИН4С