Финска политичарка Пирко Турпеинен, која је годинама радила као стручни сарадник у Kомисији за испитивање тортуре и кршења људских права Савета Европе, истакла је да је над Србима током прошлог вијека извршен највећи геноцид, те да је разарање Југославије од земаља чланица НАТО и САД заправо највећи међународни злочин у Европи од Другог светског рата.
“Немачка и Француска су се својевремено покушале искупити полагањем венаца за сву неправду коју су починиле прије 100 година током својих колонијалних освајања афричких земаља.
Хоће ли бити потребно нових 100 година да САД и Немачка признају истину о насиљу које су починиле над српским народом и да се извине невиним људима попут генерала Ратка Младића и његовим сународницима”, упитала је професор Турпеинен у ауторском тексту реагујући на написе у појединим финским медијима да би након пресуде генералу Ратку Младићу “Србија требало да се суочи са својим ратним злочинима”.
Она је истакла да је српски народ готово истребљен током Другог светског рата, а све је настављено током деведесетих година.
“Хрватска имиграција и разне тајне службе финансирале су годинама једну агресивну антисрпску пропагандну кампању преко најпознатијих маркетиншких агенција.
Звонар ЦИА Роберт Бер је у једној од својих књига написао да је на располагању имао на десетине милиона долара како би повећао јаз између различитих етничких група у СФРЈ, а како би сломљене мале државе испуниле циљеве наднационалног капитала из САД и Немачке”, навела је ова финска политичарка.
Оно што се касније десило, истакла је она, иде на душу тих великих сила, које су дозволиле да након “Олује” Хрватска буде етнички очишћена од Срба, а у чему су, како каже, учествовали и пензионисани амерички генерали.
Она сматра да је Ратко Младић, с којим је имала прилике да разговара у неколико наврата, вјероватно једини официр током тих ратних година у БиХ који се више пута позвао на законе и међународне уговоре, преноси “Глас Српске”.
“НАТО суд га је и поред тога осудио. Ставили су му на душу и Сребреницу иако он уопште није био у том граду током спорних догађаја, а који су касније исконструисани од тајних служби и лажних сведока.
Младић је након уласка у Сребреницу почетком јула 1995. разговарао са представницима Сребренице и генералом УН Kаремансом. Он је тада рекао да Бошњаци могу одабрати хоће ли остати у граду или желе ићи негђе другде.
Организовао је и превоз, нахранио их, те затражио да у сваком аутобусу буде и по један припадник УН. Након тога је отишао у Београд”, написала је Турпеиненова.
Она је позвала светске медије да објаве издвојено мишљење судије Апелационог суда Приске Матимбе Нијамбе, која се није сложила са пресудом Младићу наводећи како би било најправедније да се ово суђење понови.
Независне