Опет нас је насамарила стара латинска изрека која каже да је име знак. У систему огрезлом у корупцији и дискриминацији жудили смо за оздрављењем, аналогно болеснику који у сујевјерју трага за спасењем.
Тражили смо излаз у сваком знаку па и у имену. Али, заборавили смо на име које је умјесто милог, донијело само немило држави и народу.
Многи су га упоређивали ни мање ни више него са Мојсијем. Поједини су га налазили у непогрешивим пророчанствима Мата Глушца, као нпр.: „И ући ће човјек Христовог лица у храм да именом оздрави болесне, погледом охрабри уплашене, гласом отпочне ходочашће“.
И уистину, када је ушао у храм и цјеливао митрополитову десницу, помислих у себи: „То је он. Још једно Матово пророчанство се обистинило“. Но, предсказани су и лажни пророци и месије. Томе нас и јеванђеље безмало двије хиљаде година упозорава: „Чувајте се лажних пророка који долазе у овчијем руну, а изнутра су грабежљиви вукови“. А он се огрнуо истим оним крзном као и његов колега прије 30 година.
Иако је освјежило, скинуо га је за мање од мјесец дана, за разлику од свог претходног власника кога је гријало годинама. Обукао је ново одијело, шивено у мануфактурама које вјековима кроје туђе судбине. У том кроју баронисао је све, народ, цркву, а успут и британску бароницу. Но, дугме по дугме се откопчавало. Уобразио је да ће му, по узору на претходну власт, сваку одлуку народ прогутати. А гутао је овај народ исувише горких пилула у прошлости, због којих данас има гастритис. А данас му се ставља повез преко очију да не види исто оно што је гледао последњих 30 година.
Иако је више примјера само у нашој историји оповргло стару латинску изреку „Nome est omen“, о презименима још није било ријечи. Уосталом, његово презиме ће га до краја живота подсјећати на његову кривицу. На виност и на једно хипотетичко питање: „Шта би било да се нисам пресвукао“.
Коста Ненезић/ИН4С